Otkiseljavanje/dokiseljavanje mošta/vina

[Zagorac]

Voda!!!

ah to, ja sam sad mislio da ces mi otkriti neku drevnu mudrost.. pa voda je gotovo uobicajeni sastojak u proizvodnji vina u svim krajevima, nazalost..

Drago mi je da si rekao "u svim krajevima". Obično to vele samo za Zagorje

[Razor]

Da, najlakše je vodu koristiti za smanjenje kiselosti. Smanjiš kiselost, povećaš količinu vina i svi zadovoljni.
Možemo i u mošt odmah, skupa sa šećerom. I nešto malo grožđa, onako ko začin, ko vegeta.
Još na tropu ponovimo ciklus, jedanput, dvaput...
Eto, vina ko u priči, par tisuća litara... kaj, pa nema toliko, imam samo 100 trseva......
Nažalost, ovo je gotovo svakodnevna pojava. Još mi je jasno da patvore oni koji nemaju, ali oni koji imaju
A, kak se samo za trop trgaju...
Onda još to i prodaju. I tako, selo moje malo.

[Batman]

Eeeee, nije to OBIČNA voda, to je Voda z bregi puna minerala i vitamina 

[GIANCARLO]

Da, najlakše je vodu koristiti za smanjenje kiselosti. Smanjiš kiselost, povećaš količinu vina i svi zadovoljni.
Možemo i u mošt odmah, skupa sa šećerom. I nešto malo grožđa, onako ko začin, ko vegeta.
Još na tropu ponovimo ciklus, jedanput, dvaput...
Eto, vina ko u priči, par tisuća litara... kaj, pa nema toliko, imam samo 100 trseva......
Nažalost, ovo je gotovo svakodnevna pojava. Još mi je jasno da patvore oni koji nemaju, ali oni koji imaju
A, kak se samo za trop trgaju...
Onda još to i prodaju. I tako, selo moje malo.

Nije to ništa prema Dalmošima. Oni od Plavca malog 4 puta rade vino. Prvo (čista lit i preševina) samo za sebe, drugo (naravno dodaj šećera na trop) za prodaju kao prvoklasno vino, treće (vidi prethodno) za prodaju fureštima, žabarima, strancima..., a četvrti put od ostataka ili pokušavaju skemijati ponovo vino ili najčešće rade lozu. To se zove iskoristivost, kakvi randmani, kakvi postotci i bakrači, živio dalmatinum mobille. Imaju sreće kaj kod nas nema kontrole, zamislite samo koliko vina bi tom tehnologijom mogli raditi francuzi, španjolci, talijani... Zagorci im nisu ni do koljena.

[bićerin]

Da, još će ti pasti kiseline samom stabilizacijom vina, ML fermentacijom, taloženjem tartarata tj. vinskog kamena kad malo zahladi.
Ne puno, ali možda taman koliko treba.
Meni 8,5 g/l nije puno kiselina. Ali, dok ne probaš teško je reći.

ML fermentacija 99% se nece provesti ako se ne dodaju bakterije i ako je vino vec pretoceno sa taloga i sumporeno. kad zahladi vinska kiselina ce se istaloziti pa s obzirom da je dosta visoka kiselost, moglo bi to sve pasti i za 1 g/l.. ma daj, 8,5 g/l je previse kiselina, pogotovo ako je vino suho.

Da ti imaš ovu situaciju na koju razinu bi smanjio kiselinu i kad bi to radio ?

[Ivan]

Da, još će ti pasti kiseline samom stabilizacijom vina, ML fermentacijom, taloženjem tartarata tj. vinskog kamena kad malo zahladi.
Ne puno, ali možda taman koliko treba.
Meni 8,5 g/l nije puno kiselina. Ali, dok ne probaš teško je reći.

ML fermentacija 99% se nece provesti ako se ne dodaju bakterije i ako je vino vec pretoceno sa taloga i sumporeno. kad zahladi vinska kiselina ce se istaloziti pa s obzirom da je dosta visoka kiselost, moglo bi to sve pasti i za 1 g/l.. ma daj, 8,5 g/l je previse kiselina, pogotovo ako je vino suho.

Da ti imaš ovu situaciju na koju razinu bi smanjio kiselinu i kad bi to radio ?

tesko mi je reci ovako napamet jer kao prvo vino treba probati, nista nejde bez toga.. pa recimo spustio bi ga na 7 g/l, s time da racunam da bi se 1 g istalozio u obliku soli, a 0,5 g bi skinuo nekim preparatom. obavio bi to jos prije vrenja, ali moze se i sada, prije nego padnu temperature ili poslije 2. pretoka.

[Razor]

Nije to ništa prema Dalmošima. Oni od Plavca malog 4 puta rade vino. Prvo (čista lit i preševina) samo za sebe, drugo (naravno dodaj šećera na trop) za prodaju kao prvoklasno vino, treće (vidi prethodno) za prodaju fureštima, žabarima, strancima..., a četvrti put od ostataka ili pokušavaju skemijati ponovo vino ili najčešće rade lozu. To se zove iskoristivost, kakvi randmani, kakvi postotci i bakrači, živio dalmatinum mobille. Imaju sreće kaj kod nas nema kontrole, zamislite samo koliko vina bi tom tehnologijom mogli raditi francuzi, španjolci, talijani... Zagorci im nisu ni do koljena.

Ja sam vidio kako se od bijelog grožđa pravi triput, četvrti put trop je završio u kotlu na svu sreću.
Treba samo cisterna vode, kamion šećera i malo limunske kiseline. I eto ga. E, onda poslije se ide na talog od drožđa - ono nakon vrenja. I to se može iskoristiti.
Kod nas imaš podjelu na vino za sluge i vino za gospodare. Šta da više velim!?

[GIANCARLO]

Znači i kod bijelog grožđa je ista kemija. Nice! . Čuo sam da ima u Italiji kupiti prašak (kao vanilin šećer ili pecivni prašak) 100 g=100 l, hoćeš chardonay, rajnski, pinot grigio... Digići su uvijek bili veliki muljatori.

[Zagorac]

Znači i kod bijelog groµđa je ista kemija. Nice! . Čuo sam da ima u Italiji kupiti pra±ak (kao vanilin ±ećer ili pecivni pra±ak) 100 g=100 l, hoće± chardonay, rajnski, pinot grigio... Digići su uvijek bili veliki muljatori.

Prije bi rekao da su genijalci, to je legalan proizvod kupovala ti je to i naša poznata vinarija, bar prije par godina znam, a možeš naići na to u poznatom vinorodnom kraju u Međimurju, ak imaš sreće  . Pogledaj iz čega su npr. voćni sokovi nisu vidjeli voće itd. Usput kad smo već kod digića sad u ovo doba ti naveliko izvoze bijelo stolno grožđe k nama, u Mađarsku, Rumunjsku, ko zna kud sve ne, ne mogu zadovoljiti potražnju.

[GIANCARLO]

Imaš pravo. Ja sam siguran da kaj god (mi članovi foruma) mi podrumarimo i proizvodimo je u svakom slučaju bolje od tih kemijanja.

[Razor]

Ovaj forum nam služi da si međusobno pomažemo, i radimo vlastito vino kako god znamo uz pomoć pajdaša!
Ja se tog držim!
Radim sam svoje vino kako su me na faksu naučili, mada mi je specijalnost zaštita vinograda i voćnjaka, u šta ulažem svu svoju energiju koliko znam!
Volim to raditi i ako bilo tko ima kakvih pitanja, moj mail je svima otvoren!

[GIANCARLO]

Molim nekoga da na ovom forumu objavi kolike količine ukupnih kiselina treba sadržavati vino prije punjenja u butelje od najzastupljenijih sorata u Hrvatskoj npr. (graševina, rajnski, chardonay, malvazija, pinot-i...). BTW nemojte objavljivati podatke od Zoričića jer mi se čini da su malo zastarjeli. Da li postoje nekakvi noviji podatci?

[GIANCARLO]

Kaj je sad ovo? VIŠE NITKO NA FORUMU NE ODGOVARA NA PITANJA!

[Razor]

Zaspali smo, nikako da prođe ova letargija vani.
Ha, malo je toga konstantno u životu pa tako i kiseline u vinu. Ovisi o godini, položaju, sorti,vremenu berbe i dozrijevanju, uzgojnom obliku, zahvatima zelene rezidbe i sl. Vidio sam dosta razlika kod istih sorata unutar jedne godine, a da ne velim kroz neki duži period.
Dobra stvar kod kiselina je što ih možeš točno pratiti i  narihtat. Znam neka opća kretanja, ovako iz vlastitih mjerenja i probe, ali sve ovo specijalno nisam baš naletio.
Vidio sam novije podatke na netu, ali ne vrijede baš previše jer su strani. Šta će ti kretanje i količina kiselina iz npr. Australije.

[GIANCARLO]

THX RAZOR. Zar se kod nas ne prate takvi podaci? Jel to ima faks? Ako ima kako doći do toga?