2009. - Prskanje (zaštita) u vinogradu

[poznanovec]

moj plan špricanja: 
                          1)bubranje pupova:nordox+damitan+sumpor sc
                          2)porast mladica:danconil+sumpor sc
                          3)porast mladica:danconil+stroby
                          4)porast mladica:rival+stroby
                          5)pred cvatnju:forum star+collis
                          6)nakon cvatnje:forum star+collis
                          7)porast bobica:ridomili gold MZ+vivando
                          8)pred zatvaranje:ridomil gold plus +vivando+switch
                          9)šara:nordox+sabithane
                         10)završno:switch

protiv moljaca mislim stavljati ..lannate...
nitko mi ništa to nije sugeriral,pa vas molim da me popljujete,ako je kaj krivo i naravno ispravite me
ps.imam kišomjer i mrežu protiv tuče u trsiju

[Vinofil]

Čuj...i ja sam si nekad pravio planove al se  ama baš nikada to nije poklapalo sa stvarnim potrebama u praksi.Svaka je godina specifična i uvijek ima problema s pojedinim bolestima više od očekivanja.Ove je godine to bila pepelnica te grinje,preklani insekti,ona godina iza botritis  tako da su tada potrebita dodatna prskanja.Naravno,ima godina kada su pojedina prskanja i suvišna..ove godine recimo kod mene botritisa nije ni bilo tamo gdje je pepelnica zaustavljena..

Okvirno plan ti je korektan al opet dok se ne dođe određene fenofaze razvoja loze neće se baš puno znat.

Što se zimskog prskanja tiče slažem se sa razorom.

[Razor]

Da, plan ko plan, nije ništa loše ni krivo u tome, samo treba znati da nema pravila. Osnovno je biti na terenu i provjeriti nasad prije svakog tretiranja. Dalje se treba prilagoditi vremenskim uvjetima u tekućoj godini.
Nekad su dosta preventivna sredstva za izvući određeni dio godine, nekad morate sve sistemike koristiti.
Lani sam morao prvo protiv peronospore koristiti najjače ( od mikala, preko forum stara i acrobata do ridomil golda i plusa)
i onda kad sam mislio da je sve gotovo, počela je pepelnica već pri kraju 7. i poč. 8. mj ( crystal i na kraju falcon).
Moljac konstantno prisutan, spajaju se generacije međusobno, svaki dan vidim drugi grozd napadnut dok štucam vinograd, botrytis također.
Bilo je godina dok cijelih mjesec dana nisam morao prskati ništa nakon cvatnje.
Nema pravila, treba biti u toku.
Redovito se prošetam okolnim vinogradima od međaša i susjeda da vidim u kakvom su stanju i da uočim na vrijeme moguće probleme. Neki slušaju, neki ne, ali kad već znam s čime špricaju, onda druga sredstva koristim ako pretjeraju.

[Razor]

Otvaram ovaj vlastiti program zaštite vinove loze iz neslaganja prema raznoraznim programima, ali najviše prema nekom svojem iskustvu koje imam već 13 godina na području zaštite vinove loze u sjevernoj Hrvatskoj.
Nastojat ću pisati zaštitu s puno više sredstava nego koja su do sad bila neovisno o programima i firmama koje ih proizvode. Uzimam u obzir jedino kvalitetu pojedinog sredstva. Naravno, da vam olakšam snalaženje neću pisati samo kemijski sastav sredstva, mada bi to bilo najpravednije prema proizvođačima, ali jednako tako i nepravedno prema vama koji se u tome ne snalazite, a takvih je dosta na ovom forumu i svakim danom ih je sve više!
Molio bih da sva pitanja i dalje uredno postavljate na temi prskanje i zaštita u 2009.g. gdje ću vam probati odgovoriti koliko ću stići i koliko ću biti u mogućnosti.
Naravno nemojte nikako zaboraviti doprinos i drugih jer ja nisam jedini. Dosta vam o tome mogu prenesti i drugi iskusniji forumaši kao što su Vinofil, Zagorac i Ivan, da ne spominjem admine Quercusa i Dražena!

Godinama već nakon rezidbe koristim kombinaciju Nordoxa i bijelog ulja. Zašto? Zašto ne crveno ulje npr?
Zato jer ima manje bakra i zato jer je skuplje. Tko ima više od 3 šprice crvenog ulja za nasad zna zašto.
Osim oko 1500 trseva vinove loze, imam i malo preko 100 voćaka pa mi je to dosta veliki trošak, a takoreći osnovno je prskanje. Koncentraciju Nordoxa možete i podebljati i onda se puno efikasnije lijepi na stablo. Osnovna koncentracija je 0,15-0,2 % koliko se sjećam i na to stavite 2-3% bijelog ulja. Naravno treba voditi računa i koja je fenofaza i proporcionalno tome smanjivati koncentraciju prilikom bubrenja i otvaranja pupova. Prskalicu nakon Nordoxa je potrebno dobro oprati ( minimalno 3 puta), jer to je jednovalentni bakar (crveni), duplo teži nego npr. cuperblau (plavi). Naravno da se tako može napraviti i plavo ulje kombinacijom Cuperblaua, Caffara, Championa...itd s bijelim uljem. U čemu je prednost crvenog bakra (Nordox, crveno ulje) naspram plavog bakra ( Cuperblau, Caffaro, Champion, Neoram, plavo ulje itd.) Utvrđeno je da bakar I ( crveni) ima akaricidno djelovanje, znači da dodatno djeluje na grinje i paučnjake za razliku od plavog, bakra II. Dodajmo još tome bijelo ulje i stvar je zasad riješena, barem do otvaranja pupova.
Dakle : Nordox 0,2% + bijelo ulje 2-3%
                    ili
          Cuperblau, Caffaro, Champion, Neoram itd cca 0,5-0,8%( ovisno o preparatu) + bijelo ulje 2-3%
ili gotovi preparati - tipa crveno ulje  2-3%, u fazi vunastog pupa 1,5% ili vidio sam da se reklamira od Veterine tzv.modro ulje

[dugi68]

Imenjače, za ovo prvo prskanje u fazi mirovanja bi mogla ići Bordoška juha a kod pojave vunastog pupa prema Planu i programu zaštite?

Help! Gdje da nađem na jednom mjestu rezidbu po sortama za uzgojni oblik sa dva lucnja (lastara). U razgovorima sa starijim i iskusnijim vinogradarima skužio sam da o sorti ovisi koliko se pupova ostavlja po lucnju.

[Razor]

http://www.vvvforum.eu/index.php?s=831
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=187
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=186
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=582
 Pogledaj ove linkove.
Ima tu puno iskusnih vinogradara koji dosta znaju, ali s obzirom da nisi naveo sorte koje te zanimaju, kako onda da ti pomognu
Naravno da može ići bordoška ili galica. To su sve bakreni preparati, samo opet upozoravam, gledajte i aktivnu tvar. Koliko je aktivne tvari u gotovoj bordoškoj juhi 20%, galici 25%?!
Koliko je aktivne tvari u crvenom ili plavom ulju ? Samo 10 %
Nordox ima 70%, Champion 50%,Caffaro 50 WP 50 % Kocide 40%, Cuperblau 35+2% itd...
Šta nam to govori ?
Manje aktivne tvari - manje djelotvoran proizvod - veća koncentracija potrebna - veća potrošnja - veća cijena prskanja u konačnici na jedinicu površine
To su sve stvari o kojima treba razmišljati.

[Ivan]

dugi koje sorte te zanimaju? mozes se opcenito voditi time da se sorte vecih grozdova rezu na reznike a manjih na lucnjeve.. opcenito.

[Mc Ozy]

Mislim da će nedavna i buduća poskupljenja,te nadolazeća kriza uvjetovati prihranu i zaštitu u vinogradu.Trenutno imam nešto preko 700 trsova i nije mi svejedno koliki su  troškovi.Oko 2/3 vina prodajem, kako bi se pokrio i bar malo upotpunio opremu.Lani sam pognojio s guano gnojivom i odustao od skupog NPK.Vinogradi su mladi i u dobroj kondi.Za svaki termin špricanja pravim inventuru sredstava koja imam od ranije i samo kompletiram.Za zimski špric imam nešto galice i cuperblau,pa će to ići poslije rezidbe u trostrukoj koncentraciji,a na vunasti pup imam nešto crvenog ulja,iako ne mogu zaboraviti nekadašnji oleoultracid.Radi cijene.Probat ću nabaviti,navodno imaju Slovenci neki substitut.Ovakvim načinom riješio sam se grinja i crne pjegavosti prije par godina,uz korištenje folpeta do cvatnje.Gotove planove ne pravim,već gledam čime sam lani špricao i orijentacijske programe raznih proizvođača.Naravno pomaže mi puno arhiva ovog foruma i konzultacija s agronomom (pošten i sposoban dečko) u agro-prodavaonici.

[dugi68]

U mojemu vinogradu ima toliko sorti da niti sam neznam nabrojati: slankamenka, rizling (mada me neki uvjeravaju da je to graševina), muškot, portugizac, prokupac, smederevka, marburg, kardinal, španjolka i neznam šta još. Nekog iskustva i spoznaja imam o rezidbi ali me zanima ono što sam čuo da rizling po lucnju može ići na 10-12 pupova a muškot kao na maksimalno 6 i sl. Čuo sam da postoje određena pravila za svaku sortu pa sam zato postavio upit.

[Chajks]

imam pitanje... doduše, ne de mi se guglati, a vjerujem da mi netko od vas moze pomoci...
dakle, danas je na jednom predavanju (chromos agro) predavač rekao da lozina grinja ne prezimljuje na trsu, tj da ne polaže jajašca te da iz tog razloga nema smisla stavljati mineralno ulje za špric. On tvrdi da je dovoljno koristiti sumpor(chromosul), uz npr. bakar i da ih to potamani...
Kakava su vaša mišljenja o tome ?

[Razor]

Da li znaš ime toga "predavača"? Volio bih ga pitati neke stvari ako je točno to šta si rekao!
To za prezimljenje nije točno. Grinje prezimljuju ispod kore i ispod ljuskica pupova na trsu.
Ona polaže jajašca, ali kasnije, u vegetaciji. Prezimljuje u živom obliku i ima smisla stavljati mineralno ulje, ali u B - C fenofazi kad dolazi do šteta.
Mineralno ulje se ne koristi samo za grinje, već i za prezimjele oblike lisnih i štitastih uši na svim drvenastim kulturama koji su veći problem.
Pravi problem koji ljudi ne znaju je kada prskati navedenim sredstvima.
Da idem sutra prskati sa sumporom ili mineralnim uljem ne bi ništa postigao jer grinje nisu aktivne i "spavaju".
Sumpor kao sami  nije dostatan, nije ni endosulfan ( Thiodan, Global ) u nekim slučajevima.
Grinja ima nekoliko generacija ( ~7) godišnje, i njeno suzbijanje se ne može ograničiti na jedno prskanje sumporom.
Najbolja je kombinacija mineralnog ulja i organofosfornih insekticida u otvaranju pupova ( nekada oleo-ultracid).
Da je to ( sumpor ) dosta zašto onda preporučuju Demitan, još jače sredstvo od navedenih

Riječ je o konkurentskim firmama Herbos i Chromos i njihovim igricama. Mineralna ulja proizvodi Herbos, a Chromos ih nema pa onda je "normalno" plasirati takve priče i blesaviti ljude samo da konkurentska firma ne dobi pare.

Taj tip je u prvom redu trgovac, koji će sve napraviti samo da proda proizvod svoje firme. Puno vam je bolje na predavanja pozivati ljude iz HZPSS-a ili iz stručnih ustanova ( fakulteti, visoke škole ) koji su neutralniji prilikom izbora sredstava za zaštitu bilja.

[Chajks]

ma to sam skužil da svako samo svoje prodaje, nema pogovora o tome. Ja sam uvijek koristil mineralna ulja i tak da me jezačudilo  to kaj je rekao,a što se tiče HZPSS-a danas su bili neki i to je standardno bilo loše... neke priče o poticajima(ok) al se baba nije potrudila ni malo srediti prezentaciju nek nam je nabrajala pol toga o akvakulturama i veterinarstvu.
Zaključil sam da mi je najbolje odabrati neki program od jednog proizvojalca ili si složiti neku kombinaciju koja zadovoljava moje potrebe i potrebe mog vinograda i toga se držati.

Bistro 

[poznanovec]

razor molim te, kad buš u prilici, daj malo nadopuni novostima:  "Popis fungicida po kemijskim grupama u voćarstvu i vinogradarstvu"

[karkas]

Postovane kolege!
Molim za malu pomoc. Imam omanji vinograd licno za sebe, stotinjak trsova, uglavnom frankovka, i ove godine je izrazito napala CRNA PJEGAVOST, kako mene tako i ostale vinogradare u regiji koliko cujem (Banjalucka regija, BiH). Sive fleke po lastarima itd...
Pogledao sam savjete na site-u vinogradarstvo, znam da ce trebati dosta vremena da se bolest suzbije, i sada bih molio za malu pomoc po pitanju upotrebe pojedinih sredstava tokom godine i vasih iskustava.
Planirao sam pospricati CRVENO ULJE (standardno zimsko p.),
pa 7 dana potom NORDOX malo pojacati na 0,2 poslije rezidbe
a interesuje me cime nastaviti tretman u toku godine?
Mankozebom (samo) ?!?
Preporuke su da se koristi jos i ATTILA ili ALONSO (fosetil Al i folpet) i QUADRIS (ili QuoVadis / azoksistrobin)  - uglavom mogu nabvaviti Herbos-ova sredstva.
Molim za poneku pametnu,
hvala puno

i
pozdrav!

[Razor]

Uglavnom si već naveo sredstva koja su dobra za to. Pravovremeno prskanje u proljeće je bitno, iznašanje i spaljivanje orezane loze iz vinograda. Mikal i Quadris su jako dobra sredstva, naravno i ostala sredstva s takvim sastavom.
Više o terminima prskanja :
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=35