Obrada tla u vinogradu

[SINKE]

e jbg....u gužvi sam sa vremenom a dani su kratki,sretan sam da sam uopče del

[teran]

Ja sam za prekopavanje kupio polovni bager od 3,5 tona,očistio teren od borova,povadio korijenje,poravnao par terasa u jednu i sve prekopao sa njim. Prilično mi je nagnuto i nije velika parcela 6000 m2 isplatio se svaku kunu,a dobro su ti objasnili postupak,grabiš kašikom (običnom za kanale) do dubine od 60 cm(meni je to sa mojim jedno grabljenje) i dok dižeš granu okrečeš kašiku tako da ti ono što je bilo dole dođe gore i ja sam onda to ostavio od 8 do 1 mjeseca da kiše naprave svoje i onda ravnao sa frezom od 14 ks pred sadnju u 3 mjesecu. Sve je bilo super,za prekopavanje bagerom samo strojar mora imat dobru ruku i ako prvi put radi moraš mu točno objasnit što želiš i ako je iole iskusan shvatit če sistem rada vrlo brzo.

Potvrđujem rečeno, ali evo još nekoliko dopuna.
Sama tehnika. Najjednostavnije je na najširoj strani parcele (ako je to moguće zbog konfiguracije terena) započeti rigolanje. Označiti vapnom ravnu liniju i početi sa radom. Iskopati rov dubine do cca. 60 cm (ovisi o tipu tla) i tlo izbaciti van. Sada započeti drugi red. Sa tlom iz drugog reda zatrpavati rov prvog reda. Kada je to učinjeno, sada je prazan rov u drugom redu, pa u njega stavljati tlo iz trećeg reda... i tako do kraja. I na kraju, ako treba, tlo iz prvog rova prebaciti (prednjom kašikom) do zadnjeg reda.
Luk i voda. Nije teško, ali mora se paziti na slijedeće: kombinirka se uvijek kreće po ne obrađenom tlu, a stražnja kašika je pomaknuta u krajniji položaj na mostu (dođe skoro u liniju kotača) te se radi bočno (to bageristi baš i ne vole) tako da se ne gazi već iskopano tlo.
Što se tiče dubine, treba biti oprezan, jer nema smisla plodno površinsko tlo bacati na dno a na vrh nekvalitetnu zdravicu. Ukoliko je zdravica/sirovo dublje tlo vrlo loše (glina, ph tla i sl.), onda je postupak drugačiji, i obrađuje se u dva sloja. Otvori se prvi rov do dubine kvalitetnog tla i stavlja se van rova. Zdravica u rovu se samo rahli kašikom "in situ" i ne vadi se van. Stroj se pomiče jedan red dalje, i kvalitetno tlo iz drugog reda, zapunjava rov prvog reda, ponovo rahli zdravicu, pomiče stroj za jedan red, kvalitetno tlo trećeg reda, puni rov drugog reda ... i tako do kraja.
Ovo je definitvno skuplje nego prvi slučaj, ali je orpavdan ako se radi o dobrom položaju, gdje se to kasnije, kvalitetom vina može i platiti.

Ono što je važnom reći je da je priprema tla ključan zahvat u uspiješnoj proizvodnji kvalitetne sirovine. Ukoliko je tlo dobro pripremljeno, onda će taj vinograd dati svoj maksimum, i ulaganje će se isplatiti. Ukoliko se u pripremi tla napravi pogreška, kasnije više gotovo ne postoji mogućnost popravka.

p.s. Slike nemam, ali sam već nekoliko puta nadzirao pripremu tla na gore opisane načine.
p.s.s. Priprema kombinrkom je skuplja od rigolanja, ali na kvalitetnim/vrhunskim (i često nagnutim) terenima nema alternative.
p.s.s.s. Obavezno nadgledajte rad bageriste. Ukoliko ga ne nadzirete, obično će središnji dio parcele samo malo površinski prekopati , a to nije bio dogovor na početku posla 

[gabro]

Upotpunosti se slažem,i još jedna napomena na jako nagnutim terenima bolje je koristiti gusjeničare jer za prekopavanje dosta je i bager od 3,5 tone a on je šitok cca 1,5m i može svugdje proć.

[Juznjak]

Slazem se potpuno sa vama. Ja sam prvi put bio povjerio posao jednom bageristi koji mi je skoro dosao plakati da mu dam posla "jer da ga nitko nece a da je 20% jeftiniji od drugih". Kada smo posadili lozu koja nije bila zadovoljavajuce kvalitete trebalo ju je zaorati. Nasrecu ovaj bagerista koji je to radio je pobjegao te sam posao povjerio iskusnijem po onoj "koliko kosta da kosta" i tek smo onda vidjeli koliko je ovaj prvi bagerista stvari 'uprskao'.

[Kauboj]

Ovih dana moram unesti stajnjak u vunograd, imam 30 kubika zrelog 2 godine, na 1 ha. Nisam ništa dirao tlo, koje je zadnji puta samo izmalčirano prije berbe. Sad me zanima koju radnju trebam obaviti prije unosa stajnjaka. Razbacat ću stajnjak razbacivaćem po cijelom redu. Trebam li prije tlo dirati? A čime trebam proći nakon razbacivanja. Molim iskustva. Pozdrav

[riba]

tlo ne trebaš prije dirati...ja ne gnojim baš cijelu površinu,već pol metra oko trsa i onda zaštiham sa svake strane trsa širinu 2 štihaće.
A,ak gnojiš cijeli red onda bi najbolje bilo pofrezati..mislim najlakše.Lani sam ćak izorao plugom površinu između redova,al kaj da se veli,kad na jesen to obradiš cijelu površinu,nek je kišno proljeće nemreš nutra i onda je to sranje...u blatu si do ušiju

[gabro]

Konaćno me je pustilo u vinograd pa sam juče i prekjučer uspio prosut fertiplus i pofrezati 2/3 vinograda,ostatak idučih par lijepih dana,što po prognozi neće biti uskoro

[Brane]

joj gledal već davno na TV-u, a sad mi palo na pamet opet...negde u Italiji, oni imaj onaj visoki tip uzgoja...kak god da se već zove...ograde vinograd i puste ovce unutra...ne koze jer one brste sve...a ovce drže glavu dolje, jedu samo nisko raslinje...em kaj gnoje, em kaj se kote, mlijeko/sir, em kaj nemaš trave-nema flaksanja, nema frezanja...napraviš tor/štalu malu....sigurno je isplativo...jedino kaj bi plantaža drukčije trebala izgledat-nemreš pustit ovcu u 200metara dug red neg svako malo prolaz

[pirou]

al bi veternar imal posla dok bi ja 13-14 puta s špricom prešel....
Inače genijalna ideja ako imaš neki eko uzgoj...
Gledal na tv-u emisiju s patkama u rižinim poljima, ono, uzgajaju rižu, a patke tam plivaju, jedu korov i kukce i kakaju... briljantno....

[Ivan]

joj gledal već davno na TV-u, a sad mi palo na pamet opet...negde u Italiji, oni imaj onaj visoki tip uzgoja...kak god da se već zove...ograde vinograd i puste ovce unutra...ne koze jer one brste sve...a ovce drže glavu dolje, jedu samo nisko raslinje...em kaj gnoje, em kaj se kote, mlijeko/sir, em kaj nemaš trave-nema flaksanja, nema frezanja...napraviš tor/štalu malu....sigurno je isplativo...jedino kaj bi plantaža drukčije trebala izgledat-nemreš pustit ovcu u 200metara dug red neg svako malo prolaz

tako rade vise-manje svi eko orijentirani vinogradari, pustaju zivotinje u vinograd najcesce nakon berbe i u rano proljece, dok jos nema vegetacije. cak ne moras niti ogradivati vinograd. takvih primjera ima puno u francuskoj, austriji i italiji, njemackoj.. gdje god vidis zivotinje u vinogradu, 99% je sigurno da se radi o nekom obliku eko proizvodnje.

[SINKE]

ovo je predobro imaš kaj pitii i još janjca vrtiš

[Brane]

al bi veternar imal posla dok bi ja 13-14 puta s špricom prešel....
Inače genijalna ideja ako imaš neki eko uzgoj...
Gledal na tv-u emisiju s patkama u rižinim poljima, ono, uzgajaju rižu, a patke tam plivaju, jedu korov i kukce i kakaju... briljantno....

istu emisiju i ja gledal na poslu...pa se prisjetil

[Mitja]

bog kolege.

imam jedno pitanje koje mi nije baš jasno, tiče se obrađivanja tla i gubitaka vode iz zemlje. neki dan sam zasadio par tisuća loza na jednom našem malom otoku, klima je ekstremno suha i za dalmatinske prilike. tlo je pješčano, zapravo pjesak i nisam siguran kako se prihvatit obrade tla. volio bih da mi neko pojasni šta konkretno znaci kapilarno hlapljenje vode i šta ja mogu napravit da ti gubitci budu minimialni. kad je najbolje vrijeme za obradu zemlje, koliko duboko i na šta moram pazit? kupio sam rahljač za traktor tako da time mislim plitko obrađivat tlo. dole važi pravilo da šta više prekopaješ zemlju to bolje al ja nisam baš siguran u to. u planu mi je pokrit pokrit tlo u redu (ako uspijem), jeli 1. godina prerana za zastirku? nikako ne mislim upotrebljavat herbicide..

hvala na odgovorima. pozdrav svima.   

[gabro]

bog kolege.

imam jedno pitanje koje mi nije baš jasno, tiče se obrađivanja tla i gubitaka vode iz zemlje. neki dan sam zasadio par tisuća loza na jednom našem malom otoku, klima je ekstremno suha i za dalmatinske prilike. tlo je pješčano, zapravo pjesak i nisam siguran kako se prihvatit obrade tla. volio bih da mi neko pojasni šta konkretno znaci kapilarno hlapljenje vode i šta ja mogu napravit da ti gubitci budu minimialni. kad je najbolje vrijeme za obradu zemlje, koliko duboko i na šta moram pazit? kupio sam rahljač za traktor tako da time mislim plitko obrađivat tlo. dole važi pravilo da šta više prekopaješ zemlju to bolje al ja nisam baš siguran u to. u planu mi je pokrit pokrit tlo u redu (ako uspijem), jeli 1. godina prerana za zastirku? nikako ne mislim upotrebljavat herbicide..

hvala na odgovorima. pozdrav svima.   

E, dao si malo informacija da bi ti se adekvatno odgovorilo, koji otok,koja loza,koliki razmak,koji strojevi sve je to bitno! Ajde malo pojasni pa da vidim šta ti mogu savjetovati.

Što se tiče kapilarne vlage,zemlja ispuca i stvori kapilare kroz koje vlaga izlazi van,mi to riješavamo tkz. "prašenjem" to je plitka obrada tla max. do 10cm dubine kojom prekidaš te kapilare i ljeti je to kod nas obavezno,stari ljudi su govorili da je takva obrada jednaka i jednoj laganijoj kiši!

Opokrivanju tla sam i ja razmišljao ali to nosi u ovakvim uvjetima više štete nego koristi!

[Mitja]

evo ovako, znači 3 škoja od tebe prema Italiji, tamo se uzgaja samo jedna sorta a nije kuc razmak je 1.8 x 0.8m, redovi sjever-jug, jedan teren je skroz na vrhu brda (maka sam pristave, lagana padina), a drugi je na zapadnoj strani na pristave. tu več dugo nije bilo vinograda, bilo je makije, bora, crnike, smarske, sve se crnilo od humusa poviše pijeska. na gornjem terenu je pijesak malo pliči i tlo je nešto više zemljasto. tu sam sadio cijepove. a dole je pijeska na metre, tako da sam tamo sadio na pitomo (prut u zemlju). nisam jedini koji je to napravio.

zašto pokrivanje tla stvara više štete nego koristi?
jasno mi je da treba mladi nasad obradit 3,4,5 puta tokom vegetacije i okopat 2-3 puta oko loza. kad je najbolje vrijeme zato, kad da tlo prvi put obradim? klima je specifična sa jako malo kiše a puno rose ljeti tijekom noći. ali hvala bogu uvijek nešto puše.

traktor je TV730, kultivator-rahljač (1m širine), plug, motika i mašklin, frezu nemam...