Sve o kompostu

[Ivan]

zanima me gdje se može kupit humus od kaliforniskih glisti i pod kojim nazivom se prodaje te cijene

imas toga po netu i po oglasnicima samo malo potrazi..

http://www.humus-trbuscic.com/

http://bozidardugonjic.com/humus.htm

[tupka]

U kompost ide sav papir osim lakiranoga, dakle tjednici plakati, knjige i s NEl. Naravno mora ga se slagati u slojevima, naizmjenice sa travom, salmom, otpacima iz vrta, paziti na količinu jer ipak nije poželjno staviti puno, zbog same razgradnje papira. Zaražene dijelove biljaka, ako baš hoćemo možemo kompostirati ali ih treba zakopati u sredinu kompostne hrpe, jer je u sredini najveća temperatura i tu se kompost sterilizira (trebala bi biti oko 80 celzijevaca. U sredinu idu također i tvrdi dijelovi biljaka i ako nismo na vrijeme pokosili korov, pa je već otišao u sjeme i on ide u sredinu. U sredini komposta se korov potakne na klijanje, a kako nema dovoljno kisika 
onda ne može rasti i tako uništimo sjeme korova.
 

[tupka]

Kolega @Komšić jesi li kad si radio kompost skinuo gornji dio zemlje na koji si postavio kompost i da li si nasipao pijesak kao podlogu ? Da li stavljaš i granje?

[Komsic]

Kolega @Komšić jesi li kad si radio kompost skinuo gornji dio zemlje na koji si postavio kompost i da li si nasipao pijesak kao podlogu ? Da li stavljaš i granje?
[/quote]

Kad sam pravio komspostiste i nisam razmisljao o tome da bi kompost trebao imat kontakt sa zemljom pa sam podlogu betonirao misleci da ce mi biti zgodno za ciscenje .
Medjutim i nije tako lose ispalo . Obicno u donjem dijelu vadim kompost dok ne dodjem do glista . Donji dio razgradjenog komposta  nema glista u opce . 8 metara dalje od kompostista sam iskopao bunar ( 9 m dubine ) tako kad po ljeti zalijevam vrt pustim nekad vodu i na kompostiste jer vidim da se sporo slijeze ( valjda stane razgradnja kad nema dovoljno vlage ).
Na okucnici imam 10-ak manjih vocki  , 10-ak grmova ribizli , 20-ak metara duznih kupina  i 20-ak metara duznih brajde . Sve to kad orezujem sjeckam na manje komade ( ne duze od 30 cm ) i bacam u kompostiste . Kod prosijavanja ako neki deblji komad i nije strunuo do kraja jednostavno ga bacim opet gore na vrh i dok ponovo dodje do dna tj do prosijavanja strunut ce .
Uz granje  ide jos pokosena trava iz dvorista , sva trava i otpad iz vrta i sav otpad iz kuhinje  bez masnoca .
   Granje iz vocnjaka ( imam oko 60 vocaka ) trenutno spaljujem jer ne mogu skuckat 10 t kn za sjeckalicu . a vjerovatno ce i to doci na red a onda bi sjeckao i granje od vocki u vinogradu ( 10-ak vocki ) kao i orezanu lozu .

[tupka]

hvala na odgovoru

[Jeremija]

Pošto ću ove godine prvi put imati kompost,zanima me kada se i kako stavlja u vinograd(u mom slučaju).Negdje sam pročitao da se ne unosi u tlo nego se samo razbaca po površini i koliko ga ide po m2/čokotu.

[pissta]

Pošto ću ove godine prvi put imati kompost,zanima me kada se i kako stavlja u vinograd(u mom slučaju).Negdje sam pročitao da se ne unosi u tlo nego se samo razbaca po površini i koliko ga ide po m2/čokotu.

Teško je odgovoriti na tvoja pitanja pa zato i nema odgovora .
Ja na pr. svake jeseni razvozim sav sazreo kompost u pojas koji naknadno prekopam,te ga tako deponiram u nešto dublji sloj.Otprilike jedne tačke na 10 trseva.
Koliko ga proizvedem toliko ga i potrošim.
Uz vinograd,vočnjak i vrt komposta nikad dosta.Mislim da ne možeš fulati...
Nego jedno pitanje za znalce!Interesira me receptura za dobivanje barelskog komposta tj. Fladena.
Poznato mi je da se pravi od kravlje balege,bazalta,ljusaka kokošjih jaja i pet komposnih pripravaka.Pitanje je: kojih?

[Ivan]

Pošto ću ove godine prvi put imati kompost,zanima me kada se i kako stavlja u vinograd(u mom slučaju).Negdje sam pročitao da se ne unosi u tlo nego se samo razbaca po površini i koliko ga ide po m2/čokotu.

kompost se moze razbacati po povrsini a moze se i lagano unesti u tlo nekim strojem tipa freze, podrivaca, roto drljaca, u svakom slucaju bitno je da se unese u vinograd, ostalo je manje bitno.

komposta u biti gotovo nikada ne moze biti previse tako da baci koliko imas, ne samo uz trse vec po cijeloj povrsini (ako ga imas toliko).

[Ivan]

Nego jedno pitanje za znalce!Interesira me receptura za dobivanje barelskog komposta tj. Fladena.
Poznato mi je da se pravi od kravlje balege,bazalta,ljusaka kokošjih jaja i pet komposnih pripravaka.Pitanje je: kojih?

hm, nije mi poznat taj pojam "barelski kompost".. o cemu se zapravo radi, mozda znam za to ali pod drugim pojmom. i ovi komposni pripravci vrlo vjerojatno imaju veze sa biodinamicki pripravcima koji se dodaju u kompost jer u nijedan drugi kompost se ne dodaju pripravci.. molim pojasni.

[pissta]

Da, to je jedan biodinamički pripravak Marije Thun, ali se može koristiti i u ekološkoj poljoprivredi.
Čitao sam o tomei pospremio taj članak(VRT iz večernjaka!),međutim recept je tajna(koliko sam skužil).
Ukratko, ti sastojci stavljaju se u drvenu bačvu zakopanu u tlo,kad se razgrade u kompostnu masu određena količina se stavlja u vodu (kišnicu) i tim pripravkom se zalijevaju biljke protiv bolesti,uklanja negativna zračenja koja utječu na slab rast i razvoj korijena i sl....ma sigurno znaš o čemu pričam al pod nekim drugim pojmom.
Dakle citiram; Fladen se određenim postupkom pravi od kravlje balege,bazalta,ljusaka kokošjih jaja i pet kompostnih pripravaka...ja bih volio znati kojih!?(nisu spomenuti.)
Valjda autor Ivan Bašić koji ima eko obiteljsko imanje u Slavonskom Kobašju nije nešto zeznul u toj rečenici !?!
Taj fladen oni nazivaju i barelski kompost za bolji urod na vlastitoj okučnici.
Na netu o toj temi nula bodova

[Ivan]

Da, to je jedan biodinamički pripravak Marije Thun, ali se može koristiti i u ekološkoj poljoprivredi.
Čitao sam o tomei pospremio taj članak(VRT iz večernjaka!),međutim recept je tajna(koliko sam skužil).
Ukratko, ti sastojci stavljaju se u drvenu bačvu zakopanu u tlo,kad se razgrade u kompostnu masu određena količina se stavlja u vodu (kišnicu) i tim pripravkom se zalijevaju biljke protiv bolesti,uklanja negativna zračenja koja utječu na slab rast i razvoj korijena i sl....ma sigurno znaš o čemu pričam al pod nekim drugim pojmom.
Dakle citiram; Fladen se određenim postupkom pravi od kravlje balege,bazalta,ljusaka kokošjih jaja i pet kompostnih pripravaka...ja bih volio znati kojih!?(nisu spomenuti.)
Valjda autor Ivan Bašić koji ima eko obiteljsko imanje u Slavonskom Kobašju nije nešto zeznul u toj rečenici !?!
Taj fladen oni nazivaju i barelski kompost za bolji urod na vlastitoj okučnici.
Na netu o toj temi nula bodova

da, kuzim o cemu pricas. opcenito, biodinamickih preparata postoji 9 (od 500 do 508) s time da se 500 i 501 ne upotrebljavaju za kompost vec samostalno. ostale se rabe za kompost, tj. za poboljsanje komposta. ne znam koliko ce ti sad znaciti ako ti ih napisem jer je njihova izrada dosta komplicirana i zahtjevna ali ako te bas zanima reci pa kad pronadem malo vremena objasnit cu ih detaljnije. ali ako te vise zanima o biodinamici i preparatima za pocetak mozes provjeriti stranice u mojem potpisu..

[pissta]

I sam sam mislio da je tu nešto komplicirano...nije žurba... al kad nađeš vremena volio bih da javiš nešto na tu temu.Barem kojih pet brojeva

[Ivan]

I sam sam mislio da je tu nešto komplicirano...nije žurba... al kad nađeš vremena volio bih da javiš nešto na tu temu.Barem kojih pet brojeva

ma komplicirano je prikupljanje materijala za te preparate ali uostalom nije dovoljno samo raditi biodinamicki kompost (koji je po meni najzahtjevniji dio biodinamike uopce i sa njim se gotovo nikada ne krece prvim jer je prije potrebno izraditi lakse i jednostavnije preparate) vec ga je potrebno znati i kvalitetno primjeniti i ispuniti neke preduvjete za njegovu aplikaciju..

pa ti brojevi su ti od 502 do 507, iza svakoga se krije odredeni preparat koji je potrebno napraviti. ako znas engleski ovdje mozes procitati nesto o tome da se ne prevodim i ne pisem na dugo i na siroko jer je potrebno malo detaljnije pojasniti jer su stvari dosta povezane i kompleksne teme..

http://www.biodynamics.in/preps.htm

http://www.biodynamics.in/prepsandsoil.htm

http://www.biodynamics.in/BD502.htm

[Branko]

ima li neko iskustva sa koristenjem šumske stelje (humusa) u mladim nasadima?
teoretski, veoma interesantno sa pozicije unosa bakterija i gljiva u zonu korijena i naravno sam humus, ali sa druge strane mogući patogeni poput Armillaria i kiselost saog humusa..

[gabro]

ima li neko iskustva sa koristenjem šumske stelje (humusa) u mladim nasadima?
teoretski, veoma interesantno sa pozicije unosa bakterija i gljiva u zonu korijena i naravno sam humus, ali sa druge strane mogući patogeni poput Armillaria i kiselost saog humusa..

Mi na braču redovito koristimo humus ispod česmine ali pošto ga ima u malim količinama samo za povrče i u kombinaciji sa stajskim gnjojem to povrče poludi!
Za vinograd bi to bilo malo skupo!