Poezija i proza

[riba]

             Motika

Ja se ne sramim od motike žulja
Tog izuma odkad i čoveka ima
Samo i o njoj se brinuti treba
Se rada rasuši i onda rasklima

Nemade premca tome patentu
Za Zagorske brege,il Jadranske stine
Æe je pretvrda tad se odkrhne
Æe pa premeka tad se podvine

Zmislilo je se svakakvih čuda
Kak bi od štilja žulje se skrilo
Al zdavna je neko to već napisal
Bez motike kruha nebude bilo

[riba]

Uvijek postoji nada

Još jednom probudilo teško se jutro
Olovnom maglom puteve krije
Oporim glasom to gavran zakuka
Il se nad srećom oskudnom smije

Zamahom krila puknut će niti
Nevidljive mreže spletene tminom
Iscurit će kapi otežalih grana
Ko puštene suze nad krutom sudbinom

Probojem štita okova mraka
Nestat će snage sleđenog smijeha
Nad povojem netom porođene zore
Rasplinut će kule smrtnih se grijeha

[riba]

O ćemu ćemo nego:

O vinu

Opojnom notom tek buđenog cvijeća
Raspiruje strasti zatajenih želja
A slabosti svoje iskazuje spremno
Mirisom moćnim il' octa,il' zelja

Biseri sunca lome se čašom
U sutonu kojim ono se gubi
Zveket kristala te sanjive noći
Časkom zavede,ili zaljubi

Krilima njegvim bitke se biju
Rađaju mržnje,ljubavi pale
Još poneki učinak piće to ima
No svakako nije za čiste budale

[riba]

             Grijeh

Pravo rečeno stvoren si grijehom
Jer začet po duhu svetome nisi
Pa oprost tog grijeha cijelog života
Hostijom plaćaš na nedjeljnoj misi

Iako misao nije to loša
Za bolesti duše je nebeski svod
Kormilom krivim kroz vjekove vođen
Sad maglama grijeha se gubi taj brod

I nikada nitko zabraniti neće
Spominjati oca,i duha,i sina
Al vjerujem život bez imalo grijeha
Pust je na kraju ko voda bez vina

[Dražen]

(napisala najstarija Križevčanka, umrla u 100. godini života, gđa.
Nevenka Ritterman, rođ. Oštrić)

SKLEROZNA POPEVKA

Saki početek već je i kraj,
tri koraka napred, četiri nazaj,
a kad odrasteš utvaraš si tad,
kak navek buš ostal spameten i mlad.
Kada jednog dana, o kakve li bruke,
postale jesu prekratke ti ruke,
ak hoćeš čitat,  oči ti fale,
i furt po hiži išćeš očale.

Tak fino, polahko, počne skleroza,
najprije v zubima paradentoza,
pak onda uz muke i tešku vezu
od socijalnog dobiš  protezu.

Na glavi polahko kosa otpada,
al zato ti rasteju brki i brada,
na kraju nekaj zaštopa ti vuha,
niš nikog ne razmeš, čiste si gluha.

Celi dan išćeš kuda kaj deneš,
jer se pozabiš čim se okreneš,
ni noge te više ne nose kak predi,
pomažeš si z batinom, al kaj ti to vredi.

V kolenu škripi, kak da je hrđa,
a kičma ti bude sve tvrđa i tvrđa,
ruke ti drhćeju, noge otiču,
po stoput pričaš baš istu priču.

V križima išijas, vu kuku artritis,
v črevima sraćka   veliju kolitis,
v plućima svira kakti trombente,
trbuh ti raste kak da nosiš dete.
Koža ti gruba kak šmirgl papir,
po licu bore kak da si vampir.
Kaj seksa se tiče i tu sme slabi,
vu tih se letih to opće ne rabi,
nigdo za tebom se nebu okrenul,
a gdo se okrene - bormeš je skrenul.

Škodi ti slano, nemreš jest masno,
svi te špotaju ak prdneš glasno.
I zato su zmislili te staračke hiže,
da starost mladima tlaka ne zdiže.

[Dražen]

Riba, imaš konkurenciju - jedna mlada dama 

[riba]

Je,je,..vidiš kaj te čeka 

[Brane]

Kaje Riba, imaš kakvu za peronosporu?!
Onak, z srca

[riba]

Ha,nemam peronospore ,pa me nema kaj inspirirati

[Brane]

Ha,nemam peronospore ,pa me nema kaj inspirirati

Pih....

[riba]

             
Malo za osvjezenje teme 

Joj,grehota

Tu se ne zdižu ni vile,ni krampi
Nit topovske kugle po zraku letiju
To čuti je pesmu po glibokoj noći
Dok ženami muži po kleti se skriju

Pa se raspravlja,špota i larma
Sak svoju temu sto puti ponavlja
I kokot se bogec već je sprobudil
Z jutarnjim suncem se mesec pozdravlja

Raštimana klapa put sela se vraća
Se križa na pragu i kuma,i strina
Makar mu kapljicu saku zakunu
Za dečke te navek bu kupica vina.

[riba]

         Martinjska
I prešlo nam eto još jeno bu leto
Do Svetog Martina  kakti prokleto
Ni bilo lako su muku si kril
Zdaj si počini,zdaj buš ga spil

Nijeden posel nisi preskakal
za grozdek si zreli posudu namakal
I konačno v bedenj si ga pridavil
Prebedast je da bi ga samog ostavil

Od svetog Miholja se v bačvi propinjal
A ne malo ko  mu Boga spominjal
I kaj se ve tulko po njemu kilavi
Ti morti naputek ni bil baš pravi

Za se on bogec kriv mora biti
Prot kritike hude se nemre boriti
Gda muhe ga prejdu bu te on vjel
Po hudoj pa zimi bu rado te zgrel

Zdaj bi ga jedni šteli svetiti
V žepu skriveći v cirkvu nositi
Kakti da on već puni je greha

[riba]

Vinograd ljeti

Svom raskoši svojom zora se budi
U prstene duge magle se dižu
A borama lišća ostarjelog trsa
Ko padinom trošnom puževi kližu

Izbirljivo jutrom vjetar odgrće
Prikrivene grozde u sjenama lista
Praćeno uzdahom izmorene noći
Ono zasjaji i rosom zablista

Izmjenom dugih dana i noći
Nevidljiva ruka polegdnut će travu
Prosušeno lišće će ljeto odbacit
A grozdove bojit u zlatnu i plavu

Silinom će osvete ljeto navalit
Stablima topit sasušene smole
Podnevno zvono podignut će ruke
Vrelinu za milost što će da mole

[riba]

        Mozaik
             
Jel se to sjaji na jagodi rosa
Ili to znoj je od mednoga soka
Velikom Gospom grožđe prošara
Opna omekša od svetoga Roka

Tužaljkom svojom zrikavac pamti
Progužvano lišće izmućeno sušom
Tek na trenutak utihne zbunjen
Kad zemlja uzdanhe raspucalom dušom

U škripu se vrelog limenog krova
Uglazbe klopoci čim vjetar zapuše
Jer napadi vremena danju i noću
Iz njihovih nota sve rime isuše

Kraduć trenutke svakome danu
U grozdove trsi poslože vitraje
I puknut će oni u raskoši svojoj
Djeliće vratit što priroda daje

Uuuuu,već zbilja nisam nis dugo tu objavil 

[tupka]

Riba, mala prijateljska kritika.
Puno su ti vrednije i bolje pjesme na dijalektu, nego na književnom jeziku. Dijalekt živiš, on je u tebi, dok se u književnima osjeća neka otuđenost, jednostavno nisi to ti.
Sorry, bez uvrede...