Egzotične rakije

[grga]

Rakija od dinja - može li se to napraviti i jel što valja?

[alambik]

Rakija se može napraviti, kako kaže ona stara šala, i od starih WC dasaka. Sigurno da može. Ja jesam pravio veoma egzotične rakije (banane, kiwi, kaki...), ali od dinje nisam. Međutim ne vidim, ovako teoretski, nikakvih problema.
Mislim da bi dinje trebalo oguliti (da kora ne učestvuje u alkoholnom vrenju i vrenje izvesti tiho (na niskoj, recimo podrumskoj temperaturi ili sa selektovanim kvascem za tiho vrenje) da se ne izgubi puno arome pri vrenju. Dakle, ovo što pričam je čista teorija jer sam nisam nikad pravio rakiju od dinje, ali je ova teorija zasnovana na mom iskustvu o pravljenju raznih voćnih rakija.
Imam osećaj da je karakteristični misris dinje, iako je u svežem stanju intenzivan, u stvari nežan i brzo se gubi. Zato predlažem kontrolisano tiho vrenje.
Kad je komina provrela destilišete je dva puta. Drugi put hvatajte destilat u numerisane politre da biste mogli da analizirate kvalitet destilata i odredite kad počinje prava rakija a kad ona prelazi u patoku.
Javite nam se opširnijim izvještajem kako je uspelo jer pretpostavljam da i druge zanimaju rezltati.

[boyan]

pitanje za alambika. Dali bi nam objasnio proces pravljenja rakije od banana? ja sam nasao na netu par recepta, ali mi je sve bez veze i koliku kolicinu si ti koristio? imam nameru da izmesam grozdje, banane, jabuke itd. sve sto nadjem na pijaci bilo da je nase ili juzno voce i da probam da ispecem rakiju. da li je neko to probao i kako je izgledalo (bez wc daski)  ;-)
pozdrav

[alambik]

pitanje za alambika. Dali bi nam objasnio proces pravljenja rakije od banana? ja sam nasao na netu par recepta, ali mi je sve bez veze i koliku kolicinu si ti koristio? imam nameru da izmesam grozdje, banane, jabuke itd. sve sto nadjem na pijaci bilo da je nase ili juzno voce i da probam da ispecem rakiju. da li je neko to probao i kako je izgledalo (bez wc daski)  ;-)
pozdrav

Da vam kažem iskreno: zaboravio sam kako sam to radio. Ima tome već više od 10 godina i samo jednom sam radio (kad sam slučajno našao na pijaci veću partiju banana kojoj je prošao rok prodaje).
Mislim da sam banane ogulio, izmuljao, izmešao sa malo vode, te kominu zakiselio i dodao kvaščevu hranu i selektovani kvasac (tako mislim da bih sad radio, ali nisam siguran kako sam onda).
Međutim rakija nije imala (u svakom slučaju ne dovoljno) karakterističnog bananinog mirisa i okusa kakav sam očekivao.
Ovo što vi pišete može. Izmešajte sve što nađete, to jest ubacujte u kominu sve što nađete, vodite jedino računa o kiselosti komine jer ako nije dovoljno kisela slabo će previrati. Rakija koju dobijete u narodu se zove sadova rakija, i uvek je slabijeg kvaliteta nego čiste voćne rakije.

[Joza]

prije svega pozdrav svima...

ovako... na vikendici imam jedan stari dud, svake godine odlicno rodi, ali posto mi to jako slabo jedemo
svake godine plodovi uglavnom propadaju, sad je meni palo napamet da se to pokupi i napravi rakija...

problem je u tome sto se ja nisam nikada bavio takvim stvarima i stvarno nemam pojma o tome, pa imam nekoliko
pitanja, isplati li se uopce praviti rakija s obzirom da imam samo jedno stablo?
kakva je kvaliteta dudove rakije (mislim opcenito, jer naravno da kvaliteta ovisi i o plodovima i o prizvodnji)?

mislim da jos valja napomeniti da se radi o crnom dudu...

unaprijed hvala na odgovorima

[alambik]

Dudovača je nekad, kod nas ravničara, bila zastupljenija od šljivovice. Nekad, za vreme Kraljevine Jugoslavije, u Vojvodini i Slavoniji, sadili su se masovno dudovi po sokacima jer se držala svilena buba. Ovi dudovi su stajali sve do polovine, ili kraja, 60-ih godina, a tad su ih naprasno sve posekli.
Ja se kao malo dete sećam pijanih guščića:))) Naime, guske su slobodno šetale po sokaku i jele pootpadale dudove koji su, međutim, već bili dobro zahvaćeni alkoholnim vrenjem. A guščetu ne treba puno:)
Nešto konkretno i pametno o pravljenju dudove rakije ne mogu vam reći jer su dudovi i u mom selu posečeni pre nego što sam se ja počeo interesovati za destilaciju. Ali ne vidim, ovako teoretski, nikakvih većih problema da se i bez iskustva upustite u pravljenje dudove rakije.
Sigurno da će beli dud dati nešto drugačiju rakiju od crnog, ali mislim da su to nijanse, a ni ne znače bolju ili lošiju, nego jednostavno malo drugačiju.
Najveća petljancija je pokupiti sve te dudove. Ko je kupio šljive zna koliko je to neprivlačan posao. E, kupiti dudove je isto tako, samo pet puta neprivlačnije. Sitniji su od šljive a i puno mekši. Dobar deo, zato što je prezreo, i pao sa vrha drveta, raspao se i prešao u stanje kaše tako da je zemlja ispod drveta sva obojana u tamnoplavo.
Znači, ako imate volje pokupite dudove i stavite u kacu. Dovoljno je malo samo da se promuljaju. Svaki put kad nakupite novih dudova dospite ih u kacu i malo promuljajte (mislim da ne treba dodavati nikakv kvasac jer dudovi su počeli fermentirati i pre nego što su pokupljeni).
Kad ste pokupili poslednje dudove mešajte još jedan do dva dana a onda prestanite. Neka se formira krovina.
I to je to.
Kod destilacije ćete sami videti može li se izvući rakija bez prepeka (sa dugačkom patokom) ili će trebati prepicati.
Ako se ja dobro sećam, nije se prepicala.
Poslednje što sam čuo o dudovima je da su u Vojvodini, i to u nekoliko sela, masovno sadili dudove za rakiju. Ali to je bilo pre godinu-dve tako da ćemo za dudovaču morati još malo da pričekamo.

[Joza]

2 alambik:

puno hvala na odgovoru

ono sto me jos zanima je ima li uopce smisla praviti rakiju s obzirom da imam samo jedno stablo (doduse, dosta veliko)

i pitanje za one koji su degustirali dudovu rakiju, iako se bas ne razumijem u rakije znam da su komovica i lozovaca najlosije, sljivovica
neki prosjek, dok je viljamovka medu najboljima, pa me zanima gdje svrstati rakiju od duda

[alambik]

Svrstati je u dudovo bure, da požuti, ali ne previše.
Šala, naravno. Vi ste mislili na svrstavavanje po kvaliteti među ostale voćne rakije. Ali sva ta svrstavanja su stvar neke konvencije a ne objektivnih i merljivih veličina. Sama činjenica da je dudovača bila veoma zastupljena rakija dok je bilo dudovih stabala dovoljno vam govori da je vredi praviti. Ako imate od čega.
Jedno dudovo stablo mi ne govori puno. Mi smo imali ispred kuće (ako me pamćenje ne vara, jer prošlo je tome već skoro 40 godina) tri duda, bela, i bilo je dudovače kao u priči.
Da biste bar okvirno odredili koliko možete rakije dobiti morate proceniti koliko kilograma ploda možete sakupiti. To će vam biti polazište za procenu.
Uzmimo da je to 100 kg.
Ja ne znam ni koliko soka sadrži dudov plod ni koliki je slador pa ću sad ove veličine morati pretpostaviti isisavajući ih iz malog prsta.
Dakle, neka 1 kg dudovih plodova ima 0,8 litre soka u kojem je 12% šećera.
Tad je ukupna količina šećera u 100 kg dudova 100 x 0,8 x 0,12 = 9,6 kg.
To će pri potpunom vrenju dati 9,6 x 0,51 = 4,89 kg špirita ili oko 5,9 litara.
Ovo pak znači da će komina biti jaka 5,9/0,8 x 100 = 7,375 ili oko 7,5%.
Iz takve komine, u alambiku, mogli biste izvući 5-6 litara dobre rakije i još imati jednu dugu patoku koju možete prepeći i dobiti još 3-4 litre drugorazredne dudovače, ili sve prepeći i dobiti 8-10 litara prepečene dudovače (kad je razredite na konzumnu jačinu).
Sve ovo je, naravno, bez dodavanja šećera, a sa šećerom količinu možete lako poduplati (ali nemojte to raditi).
Celi ovaj račun je vrlo okviran i vi ga morate proveriti tako što ćete moje prepostavljene veličine u praksi proveriti, a za to imate vremena, najmanje još 10 meseci, dok vam ne dođu novi dudovi.

[Joza]

e to je ono sto me zanimalo, puno hvala

znaci ipak bi mogao dobiti solidnu kolicinu rakije, secer nebi stavljao jer bi ipak isao na kvalitetu
vjerovatno cu probati nagodinu pa cete cuti rezultate

[Misan]

Pozdrav svima,

ovo je moj prvi post. Inače pečem rakiju od jabuka, šljiva, krušaka i sličnog voća. Nalazim se u Gorskom Kotaru.

®elio bih dobiti rakiju sa okusom brinja (brinjevica, klekovača...). Ispekao sam rakiju (prva destilacija) miješanu od koma jabuka i šljiva. Namjera mi je kod prepicanja u kotao u sirovu rakiju ubaciti šaku dvije bobica i grančica od brinja. Da li ću tim postupkom dobiti okus brinja u rakiji, da li je bolje bobice zgnječiti ili ne. Da li je taj način uopće dobar za dobivanje rakija sa raznim okusima (da se u sirovu rakiju kod prepicanja u kotao ubaci određena količina neke biljke ili ploda po kojoj želimo dobiti okus rakije).

Srdačan pozdrav

[alambik]

Za grančice ne znam ali za bobice da: tako kako vi opisujete pravi se gin.
Brinja, kleka, Juniperus communis, redovan je začin u alkoholnim pićima severozapadne i severne Evrope. Od latinskog imena ove biljke potiče i ime jenever (ili po starom pravopisu genever) za rakiju od žitarica, a onda, preuzeta na britanska ostrva, i modifikovana, dobija ime gin.
Vaše je pitanje kako okus klekinih bobica dobiti u rakiji.
Kako sam već rekao, kod spravljenja džina to rade upravo tako kako ste vi rekli: u destilacioni kotao sipaju neutralni alkohol (razređen, dakako) i dodaju sve ostale potrene začine, uključujući  i bobice kleke, i odmah pristupaju destilaciji.
Koliko se kleke stavlja, ja ne znam, ali očigledno je, s obzirom da ne prave macerat, da kleka jako odaje svoj miris i okus, pa treba biti jako oprezan.
Možda je bolja varijanta da istucate 50 grama kleke i potopite ih u 1-2 litre sirove rakije i ostavite na toplom mestu 7-10 dana. Posle ovoga morate ovaj macerat kleke da destilišete. To naravno, zbog male količine, neće moći u rakijskom kazanu nego ćete morati nabaviti laboratorijsku opremu. Mislim da se tako šta isplati ako se iole ozbiljnije bavite proizvodonjom rakija jer će vam taj inventar i kasnije uvek dobro poslužiti za sve probe i eksperimente. Ako ne želite da to nabavite, morate pokušati negde, u nekoj hemijskoj školi, ili na nekom poljoprivrednom institutu, dati da vam to destilišu.
U svakom slučaju, pre destilacije, razredite macerat vodom na 20% alkohola i destilišite.
Ono što ćete dobiti biće koncentrat kleke (brinjevca).
Ostalu rakiju jednostavno prepecite. Bez kleke, dakle.
Sad možete ovim koncentratom precizno, prema ukusu, začiniti rakiju. Budite oprezni. Knjiga iz koje vam ovo prenosim govori o dodavanju kapaljkom (u litru rakije). Dakle, vrlo je moguće da je vaš koncentrat dovoljan za desetine, i desetine litara rakije. Probajte prvo na jednoj litri da odredite koliko po litri treba dodati.

Inače, vaše pitanje može li se maceracijom u sirovoj rakiji plodova, delova plodova, biljaka, i sličnog, dobiti željeni okus, odgovor je: u svakom slučaju da. To i jeste osnovni način začinjavanja destilovanih pića. Jedino treba znati šta koliko odaje aromatičnih materija da bi se znalo ispravno dozirati i macerirati potrebno vreme (niti pre dugo, niti pre kratko). Kod složenih pića (komplikovanih po sastavu), gde dolazi velik broj začina, obično se pravi nekoliko posebnih macerata, jer se različiti začini različito vreme macriraju, pa se tek na kraju, ili u svakom slučaju posle maceracije, sve sjedinjuju u jedno piće.

[Misan]

Možda je onda bolje da ispečem "običnu" rakiju i onda u nju dodajem na neko vrijeme plodove brinja ili nekog drugog voća. Samo trebam naći koje količine staviti i koliko dugo ih držati u rakiji.
Hvala na iscrpnom odgovoru.

[alambik]

Možda je onda bolje da ispečem "običnu" rakiju i onda u nju dodajem na neko vrijeme plodove brinja ili nekog drugog voća. Samo trebam naći koje količine staviti i koliko dugo ih držati u rakiji.
Hvala na iscrpnom odgovoru.

Ne znam da li bi tako bilo dobro (možda i bi, ali ne znam, jer nigde nisam našao i takvu mogućnost sa klekom).
Naime, razlika je između macerata i destilisanog macerata. Destilacijom se, kao prvo ne prenesu svi sastojci u rakiju, a kao drugo, i važnije, ne prenesu se u istom omeru.  Globalno pravilo je da je destilisani macerata uvek kvalitetniji od samog macerata.
Navešću vam primer berenburgera. To je jedno, u Friziji, veoma popularno piće koje se dobija maceracijom velikog broja trava. Neki tvrde preko 70, a svojevremeno ih je sakupio, i pomešane, u paketu, u 19. veku prodavao amsterdamski apotekar dr Berenburger.
Berenburger se do skora u holandskim kafanama prodavao tako da se pravio na licu mesta. Otprilike kao čaj. Kad naručite berenburger konobar sipa u čašicu neutralnog alkohola i potopi vrećicu sa travama. Nakon par minuta - evo ga!
Međutim, najbolji berenbureger dobija se kad se napravi macerat trava u alkoholu (oko 6-7 nedelja) i onda redestiliše. Ta dva kvaliteta se ne mogu porediti.
Dakle, moj savet je da ne radite to (kleku direktno u rakiju) nego, ako vam je prekomplikovano da napravite klekin koncentrat, uradite kako ste prvo rekli: dve šake kleke u kazan i destilišite.
Kleku nemojte lomiti, neka ostane cela.

[Misan]

Malo sam pogledao po internetu za gin i nisam ni znao da bi ovim mojim prvim načinom dobio ustvari neki pojednostavljeni gin (samo brinje bez ostalih sastojaka). Vidim da na tim stranicama upozoravaju da se ne pretjera sa količinom brinja jer očito već i mala količina daje jak okus. Ipak ću onda probati tu varijantu sa bobicama u kotlu.  Bitno je da pogodim pravu količinu bobica. Trebat će i malo sreče

Vidim da ste na ovom podforumu neiscrpan izvor informacija.
Srdačan pozdrav.

[Misan]

Evo da izvjestim o rezultatu pokusa. U sirovu rakiju (20l) dodao sam količinu od oko pola obične vrečice brinjevih grančica punih zelenih plodova brinja (nije bilo zrelih plavih). Nalon destilacije uz odvajanje prvog i zadnjeg toka razrijedio sam rakiju na oko 19 gradi destiliranom vodom koju sam takodjer destilirao u kotlu. Rakija ima dobar okus po brinju.