Fitoplazme i virusi

[Branee]

Googlaj slike fitoplazme, karkteristično je, ne možeš pogriješiti.
Slobodno pošalješ slike, odgovorit ćemo ti sa 95% točnosti mi koji je imamo...

[riba]

Već se vidi

[Mc Ozy]

Doma na 120 kom trsova imam barem 10 zaraženih fitoplazmom. Porezao sam sve mladice, pa ću ih posjeći kad stignem. Ali! Na žutim pločama, gledano s povećalom, ni jednog am. cvrčka. Mislim da se radi o zarazi od lani ili ranije.

Sutra idem u inspekciju vinograda.

[igor421]

Ja zasad na 15 fitoplazmi i 9 esci na 300 trsova, a "sumnjivih" barem još 30...Na celom bregu je buknulo, puno je zapuštenih vinograda i šikara, šume su sve bliže.Gubim volju za potsađivanjem,ne vidim smisla, to kaj se posadi, ionak bu išlo van za 3-7 godina. Taman kad treba doći u rod, kapitulraju. Državne službe ništ ne poduzimaju,pital sam u Savjetodavnoj službi, uputili su me da prijavim zapuštene vinograde komunalnom redaru... Nisam lud da nekoga prijavim, to se sve dozna i onda bum imal više problema s ljudima nego s fitoplazmom... Dok bu trajalo , nek traje, a kroz par godina bu ionak sve kapituliralo.

[Mc Ozy]

Mi smo na bregu prijavljivali, nas nekoliko. I od svega ništa.

Cvrčka nema ni na jednoj od 10 ploča i trsju, a fitoplazme ima !

[Žveplo]

Mi smo na bregu prijavljivali, nas nekoliko. I od svega ništa.

Cvrčka nema ni na jednoj od 10 ploča i trsju, a fitoplazme ima !

To je izvrsna vijest. Znači da je problem riješen u korijenu, a trenutna fitoplazma je, bar koliko ja kužim, stvar ranije zaraze.

Ja sam danas obišao vinograd, imam dva ogledna primjerka fitoplazme - odmah sam to eliminirao - i 2-3 sumnjiva.

Inače, nakon zabrane Actare, počeo sam u svaku špricu stavljati insekticid. Nema više finoće i ciljanja špricanja kad se kaj događa sa cvrčkom, kad se jaji, kad izlazi, kad skače itd ...

[Žveplo]

Za sad nema fitoplazme. Ovi bi mogla biti prva godina bez toga.

[igor421]

Evo da malo dignem temu... Stanje je kod mene i na cijelom bregu jako zabrinjavajuće.
Ja sam zasad ove godine iskrčio oko 40 trsova fitoplazme i 8 esce. Imam 300 trsova ukupno.
Od tih iskrčenih 3 su bila stara 3 godine, 2 su bili dvije godine, 10 ih je staro 4-7 godina, ostali su stariji.
"Sumnjivih" trsova je barem još 50, vidljivih simptoma na listu zasad još nema (lišće se ne uvija i ne žuti), ali je jako hrapavo i čudno na dodir.
Iz dosadašnjeg iskustva, to sve bude fitoplazma kroz godinu-dvije.
Iduće godine ne potsađujem ništ, možda budem samo popikal šibe johanitera i souvignier grisa na mjesta izvađenih trsova, pa ako se kaj primi, bude dobro.
Kaj se tiče pernospore i pepelnice, vinograd mi je fantastično očuvan s obzirom na vremenske uvjete ove godine, ali ta fitoplazma mi totalno ubija volju za vinogradom.

[trebor]

Ko da da si opisal moju goricu. Ni ja ne bi bolje.

[riba]

Da,uzalud stavljam insekticid u svaki špric,i mjenjam formulaciju,podsađujem...trogodišnji trsevi obolijevaju...ne staje, vjerojatno odustajem od cijepa.Isprobavam neke stare hibride koji me reagiraju na cvrčka.Vjerojatnu ću uspostavit neku brajdu i to će biti to.

[Branee]

Šta mislite, dal' možda širenju fitoplazmoza i ESCE doprinosi jedan možda moderniji trend u vinogradarstvu da se lucnjevi ne porežu nakon berbe, ostavljaju se znači za zimsku rezidbu?
Znamo da priprema trsa za zimu, dozrijevanje rozgve i asimilacija ugljikohidrata, mineralnih tvari i vode kreće iz lista u jednogodišnju rozgvu, zatim iz lucnja u staro drvo i na kraju u korijen i u onu najsitniju dlačicu korijena - to su sve poželjne prednosti, staro drvo i korijen služi kao baterija za pohranu energije.

Pitanje je - dal sami sebi radimo medvjeđu uslugu, jer ako ostavimo samo reznike na trsu - sam trs dobit će bitno manje, 2/3 manje organskih i anorganskih tvari iz rozgve i drveta lucnja a samim time i možda bitno manju koncentraciju virusa koji će ući u korijen i samo drvo.
Možda će se trs svojim imunitetom lakše obraniti od manje koncentracije virusa?
Možda donekle usporimo širenje virusnih bolesti..?
Nedostatak mikroelemenata lako nadoknadimo u vegetaciji kasnije dok, jbga, trs treba iskrčiti i spaliti.
Ako treba - pošprical budem mikroelementima reznike nakon berbe
Mikroelementi će opet završiti na tlu kad lišće padne tako da nema nekakve velike štete nit s ekonomske strane.
Kaj bi rekla struka na ovo, ima li to smisla?
Sveta vodica? Nit pomaže nit škodi..?
Jasno je meni da sokovi kolaju kroz cijelu biljku u svim fazama i fenofazama, ali u fazi zimskog mirovanja/sna, isto kao i kod čovjeka u snu, organizam vrši popravak štete koja je nastala kroz dan.
Ne znam kako vi drugi - ali ja u tome vidim logiku

Kod nas je bio običaj porezati lucnjeve odmah nakon berbe, ima li nekog ovdje da to i danas radi, kakva mu je situacija što se fitoplazmoza/ESCA tiče?

[igor421]

Ja sam neki dan pričal sa poznanikom koji ima vinograd jedno 30 km udaljen od mene. On mi veli da otkad u vinogradu redovito šprica travu s herbicidima, da mu se fitoplazma značajno smanjila.
To bi moglo imati logike, jer cikade prema dostupnoj literaturi ne žive samo na trsu, nego i na slaku, koprivi i raznom drugom draču kaj raste po vinogradima i okolo njih.
Ali ja nisam pobornik herbicida, nisam nikad šprical travu u vinogradu, samo flaksam i ako imam volje okopam oko trsova jednom godišnje.

Ono kaj sam ja ove godine primijetil u svojoj okolini, je da su šikare pa čak i šume pune nečega kaj se zove obična pavitina (Clematis vitalba). Ubacite u google koga zanima da vidite kaj je to.
U zadnje vrijeme često hodam po šumi za rekreaciju i ovoga ima stvarno jako puno, a stručni članci kažu da je to isto biljka na kojoj žive cikade.
I lišće od te biljke je u mojoj okolini isto sfrkano-kruto-zeljajsto i puca čim ga stisneš. 

Na žalost, ne vidim svijetle budućnosti za svoj vinograd. Pitanje je samo kolko dugo bum se imal volje zajebavati sa svim.
Ove godine pikam samo reznice na mjesta izvađenih trsova, pa kaj Bog da.

[Mc Ozy]

Kod nas je bio običaj porezati lucnjeve odmah nakon berbe, ima li nekog ovdje da to i danas radi, kakva mu je situacija što se fitoplazmoza/ESCA tiče?

Ima logike, valja probati. Nešto ko amputacija u medicini, barem na neko vrijeme odgodi neminovan kraj. Vinogradaeska struka zna za taj zagorski običaj. Nikola Mirošević piše da u tome ne vidi ništa štetno.

Nekad su berači bili stručni, znali su odrezati lucanj gdje treba, ali toga je sve manje, tak da to moraš sam poslije berbe. Dosta opsežan posel.

igor 421@ Na žalost, ne vidim svijetle budućnosti za svoj vinograd. Pitanje je samo kolko dugo bum se imal volje zajebavati sa svim.
Ove godine pikam samo reznice na mjesta izvađenih trsova, pa kaj Bog da.

Ja sam to radio i uspijevao donekle održavati urod, ali samo s PIWI sortama, pikao reznice. Reznice plemenitih sorti bez podloge bile su jako loše. Nikad pravog trsa od njih, bar kod mene.

[igor421]

Mc Ozy, i mislil sam na reznice johanitera i souvignier grisa, samo kaj nisam napisal. Ali problem je u tome kaj ima fitoplazme i na njima i to od lani.
Imam otprilike 80 piwi trsova u vinogradu (sve iz reznica), u 2022-oj su 3 izvađena zbog fitoplazme. U 2023-oj je izvađeno 5 komada.
Prije berbe sam si točno zabilježil piwi trsove koji su mi se činili najzdraviji da si od njih narežem reznice na proljeće.

Situacija kod mojeg vujca (vinograd od oko 320 trsova):
2021- 70 komada izvađeno, 2022-50, 2023-60.
Uporan je i svake godine potsađuje sa novim cijepovima, ali i vadi van trsove stare 1-3 godine.
Ja nemam više volje za kupovati cijepove, i jednostavno ne vidim smisla u tome.
 Stalno se ulaže u trsove, a znaš da u roku 5 godina od sadnje ih već budeš 50% izvadil van.