Ishrana i gnojidba u vinogradu

[SINKE]

za jesensku gnojidbu i kopanje - dal mora svo lišće otpasti ili mogu iskoristiti ovih par toplih dana...ili to nema veze pošto su neki već bacili gnojivo i pofrezali...

nemaš kaj čekat jedino ak ti voliš po snegu

[Razor]

za jesensku gnojidbu i kopanje - dal mora svo lišće otpasti ili mogu iskoristiti ovih par toplih dana...ili to nema veze pošto su neki već bacili gnojivo i pofrezali...

Ne mora, može se! Ovisno o stanju tla za obradu.
Fosfor i kalij su slabo pokretni u tlu i njih se apsolutno može koristiti, odnosno deponirati.
Temperatura tla je upravo idealna za rast korijena vv kultura.
Naravno treba pripaziti, da se doslovno " ne baca" previše kalija koji može promijeniti kemizam tla.
Nisam pristalica bacanja tipa 7-20-30 napamet, ako ne znate analitičke podatke tla i tip tla. Slično je i za vapno.
No, ako im fali toga, teško ćete pogriješiti.
Postoje tla, kojima ne fali toga, pa im višak gnojiva, posebno višak neodgovarajućeg gnojiva moža više štetiti nego koristiti!
Ja sam imao 1 analizu na svojem i jednu od međaša koju sam vidio, u razmaku 2 godine, i rezultati su bili skoro isti ( isti brijeg), slabi P i K, ali lijepo se vidlo čega fali, tako da, znam šta mogu dodavati.
Poseban problem je naknadno dodavanje, odnosno deponiranje. Ako se to dobro ne provede, stvarate si sloj koji može kasnije polučiti probleme u blokadama pojedinih hranjivih elemenata.
Činjenica je da ljudi bacaju previše gnojiva napamet, posebno stajskog i dušićnog( i u mojem kraju), a dušik je za kvalitetu grožđa i oplodnju loš, to nije sporno

[Brane]

OK, hvala, idem fezat/kopat goricu sad
kupil 50kg briketa konjski+pileći gnoj sa dodanim mikroelementima, za razliku od običnog briketiranog gnojiva
fruttorio, 25kg - 67kn, a razlika od običnih briketa je 6kn po vreći, sitnica na moju količinu
7-14-21 planiram nakon frezanja uštihat lopatom

[SINKE]

za plantellu 25kg u graminei dal sam 75 kn  

[Mrgud]

Mislim da je Plantella pakovina od 20 kg...

[riba]

za plantellu 25kg u graminei dal sam 75 kn  

ma ti si prešel ko Bog..ja sam u Lepoglavi danas platil:40litri zemlje 36kn
                                                   plantela organik 7,5kg=37kn
    ma divota,ono brzina,pa mi se nije dalo ići dalje tražit

[SINKE]

Mislim da je Plantella pakovina od 20 kg...

u pravu si neznam kak mi je u glavi stalno 25...valjda jer danas nisam ništ pil

[laser-lock]

Pozdrav svima.
Nakon ljetošnjih problema sa klorozom (http://www.vvvforum.eu/index.php?topic=158.msg21783#msg21783), nabavio sam  FeSO4x7H2O (željezni sulfat heptahidrat) kojim se prepoučuje tretiranje oboljelih trsova u jesen ili proljeće.
Interesiraju me Vaša iskustva, da li je bolje ići sad ili nagodinu (ili možda oboje, vidite stanje od ljetos   ), s tim što je prodavac sugerirao da se to uradi isklj. usred zime???!!

[Brane]

jedno pitanje kaj se podrivanja tiče...vi mali vinogradari, kak to vi radite i dal to radite...naime, htel bi to izvesti sa što manje muke, zamislil sam uzet malo jači motokultivator - onaj manji goldoni, labinprogres, i na njega stavit onaj jednobrazni plug...izorat brazdu, stavit gnojivo i ručno brazdu zatrpat, samo kipnut zemlju lopatom...jer poznato da fosfor i kalij jako teško mobilni u tlu
jer kaj, frezanjem budem tu količinu gnojiva izmješal dio na površinu kaj bu travica lijepo rasla a dio na max 20cm dubine kolko valjda lopatice freze idu, i nek se premjesti samo par cm, ajde na max 30cm dubine dođe gnojivo...a znamo da glavnina korjenova sustava bude na 50-60 cm
Uštihat štihačom mi isto nema smisla preveć...

[SINKE]

jedno pitanje kaj se podrivanja tiče...vi mali vinogradari, kak to vi radite i dal to radite...naime, htel bi to izvesti sa što manje muke, zamislil sam uzet malo jači motokultivator - onaj manji goldoni, labinprogres, i na njega stavit onaj jednobrazni plug...izorat brazdu, stavit gnojivo i ručno brazdu zatrpat, samo kipnut zemlju lopatom...jer poznato da fosfor i kalij jako teško mobilni u tlu
jer kaj, frezanjem budem tu količinu gnojiva izmješal dio na površinu kaj bu travica lijepo rasla a dio na max 20cm dubine kolko valjda lopatice freze idu, i nek se premjesti samo par cm, ajde na max 30cm dubine dođe gnojivo...a znamo da glavnina korjenova sustava bude na 50-60 cm
Uštihat štihačom mi isto nema smisla preveć...

odlična ideja

[gabro]

jedno pitanje kaj se podrivanja tiče...vi mali vinogradari, kak to vi radite i dal to radite...naime, htel bi to izvesti sa što manje muke, zamislil sam uzet malo jači motokultivator - onaj manji goldoni, labinprogres, i na njega stavit onaj jednobrazni plug...izorat brazdu, stavit gnojivo i ručno brazdu zatrpat, samo kipnut zemlju lopatom...jer poznato da fosfor i kalij jako teško mobilni u tlu
jer kaj, frezanjem budem tu količinu gnojiva izmješal dio na površinu kaj bu travica lijepo rasla a dio na max 20cm dubine kolko valjda lopatice freze idu, i nek se premjesti samo par cm, ajde na max 30cm dubine dođe gnojivo...a znamo da glavnina korjenova sustava bude na 50-60 cm
Uštihat štihačom mi isto nema smisla preveć...

Ovi mali motokultivatori imaju čak i podrivač koji možeš okremut tako da sa njim možeš i zatrpat brazdu ne treba ti lopata.

Računaj i na kišu ona je glavni transporter gnjoja u zemlji a preduboki gnjoj isto ne valja.

[Chajks]

@brane - nije ti ni s kultivatorom bas lako zaorati brazdu.
br 1. - ak ju zaores na 15 - 20 santima to je super, dublje bus tesko
br2. - imas situaciju slicnu kao i ja. ak mislis orati, orati mozes samo prema dolje (nizbrdo) jer ti bude jako tesko brazdu okrenul uz brijeg i vukel plug

ak mislis da bu islo, probaj 

[Brane]

to za uzbrdo znam da ne bude išlo, znači oranje na dol samo sa jedne strane,a druge godine s druge strane
ovaj motokultivator ima one željezne kotače, i montažne utege na te kotače...bacam se u potragu za malim plugom, budem se raspital pa posudim od nekog...kolko znam da mi stric ima onaj plug za iskapanje krumpira al nisam siguran dal može i kolko u dubinu on ide ..
e da, vinograd je pofrezan na jesen tak da mislim da ne bude pretvrdo tih prvih 20 cm kad snijeg okopni a zemlja se odmrzne
a mišljenja sam da bacanje skupljih gnojiva po površini zemlje nema smisla, govorim o ovim skupljim gnojivima sa fosforom i kalijem koja su slabo mobilna, dušična OK

[Mc Ozy]

Ne buš niš napravil. Ja s Goldoni 14 KS i origigi plugom zaorem brazdu, nizbrdo, samo kad stavljam org. gnoj guano s pileće farme. Ne može dublje od 15 cm. Ilovasto tlo, clasic. NPK ide s štihačom na 25 cm, a možeš i po manjem snijegu za južnog vremena !

Ovak :

http://www.vvvforum.eu/index.php?topic=105.msg18589#msg18589

Za ovo o čem razgovaramo bil bi idealan neki priključak za kopanje uskih dubljih kanala. 10 cm širine i 50 cm dubine. Pa unutra ubaciti gnoj. Videl sam tako nešto pri polaganju tel. kabla. Zna li netko nešto detaljnije ?

Možda nešto slično, manje? Ova kopa do 1m dubine i do 20 cm široko. Rabljena 8000 kn.

[teran]

jedno pitanje kaj se podrivanja tiče...vi mali vinogradari, kak to vi radite i dal to radite...naime, htel bi to izvesti sa što manje muke, zamislil sam uzet malo jači motokultivator - onaj manji goldoni, labinprogres, i na njega stavit onaj jednobrazni plug...izorat brazdu, stavit gnojivo i ručno brazdu zatrpat, samo kipnut zemlju lopatom...jer poznato da fosfor i kalij jako teško mobilni u tlu
jer kaj, frezanjem budem tu količinu gnojiva izmješal dio na površinu kaj bu travica lijepo rasla a dio na max 20cm dubine kolko valjda lopatice freze idu, i nek se premjesti samo par cm, ajde na max 30cm dubine dođe gnojivo...a znamo da glavnina korjenova sustava bude na 50-60 cm
Uštihat štihačom mi isto nema smisla preveć...

Kada je već krenula rasprava o  upotrebi deponatora u vinogradu, moj stav je da korištenje deponatora nema mjesta u vinogradu (možda sam jahač apokalipse po tom pitanju, ali sva moja praksa i istraživanja potvrđuju navedenu tezu). Za konstruktivniju raspravu na mom blogu je postavljen jedan članak iz istraživanja o upotrebi deponatora u vinogradu (http://gnojidba.blog.hr/; radi se o malo dužem članku pa nije postavljen tu na forumu, ali ako ntko želi mogu istoga poslati i u *.pdf formatu).
Ono što je glavni problem u upotrebi deponatora je slijedeće:
1. Distribucija gnojiva samo u jednu usku zonu/traku u sredini reda gdje se uglavnom ne nalazi korijenje vinove loze
2. Slaba ili gotovo nikakva pokretljivost fosfora, i mrvicu bolja pokretljivost kalija (stavim tablicu ispod)

3. Rad na većoj dubini, zahtjeva jače strojeve (i samim time teže) pa je zbijanje tla veće
... i tako je utrošak energije i novaca značajan, e efekt vrlo mali, a na nekim tlima nikakav.

Ima li riješenja?
Nažalost, cijelovitog riješenja nema.
Najveći problem u cijeloj priči je fosfor. Radi se o slabo pokretnom elementu, reagira sa svime u tlu (alkalna tla - kalcij; kalcij-fosfati; netopivi; kisela tla - aluminij, željezo, mangan), smeta mu niska temperatura tla (ispod 13 C biljka ga ne usvaja; pada u vodu priča o jesensko-zimskoj gnojidbi), smeta mu pretjerana vlažnost tla.... a neizostavn je element u fiziološkim procesima biljke, jer daje energiju (ADP i ATP), a loza ga treba naročito mnogo u stresnim uvjetima - hladnoća, bolest, suša, početak rasta bobica.
Sa kalijem je priča ipak malo jednostavnija jer se radi o poketljivijem elementu u tlu, koji se uglavnom fiksira u tlima koja sadrže kaolinitnu glinenu frakciju (uglavnom crvenice).

A kuda sa deponatorom?
Budući da to nije ratilo za upotrebu u trajnim nasadima (eventualno možda samo u maslinicima), radi se o ratilu koje bi se moglo upotrijebiti za ratarske površine, međutim kako tamo nema ograničenja u kretanju strojeva, kvalitetna duboka obrada "ne dopušta" ulazak deponatora na navedene površine.

Jedina modifikacija koja je dala rezultata (naći ću slike sa probnog rada na Pleševičkom vinogorju) je upotreba pneumatskog podrivača sa deponatorom gnojiva. Radno tijelo vibrira (rahli tlo) a u pukotine tla pneumatski se "upucavaju" granule gnojiva. Zasad jedina upotrebljiva verzija deponatora (proizvođač INO Brežice).

A evo i jedne slike iz navedenog istraživanja: