VVV Forum
Vinarstvo => Vinarstvo i podrumarstvo => Topic started by: GIANCARLO on 29 Listopada, 2006, 22:38:20
-
Tko ima kakva iskustva u proizvodnji voćnih vina, a naročito kupinovog? Novi zakon o voćnim vinima dozvoljava dodavanje "(patvorenje)" šećera do ...! Interesira me kakvi su zakoni u EU i ostalom dijelu svijeta vezano uz proizvodnju voćnih vina i naravno.
Vaše mišljenje i iskustva u proizvodnji istoga.
-
Postupci proizvodnje gotovo jednaki kao kod "običnih" vina sa razlikom u dozvoljenom doslađivanju (kupinov sok ima od 4-6% sladora).
naš zakon je usklađen sa zakonima EU.
-
U slabo dostupnoj literaturi postoje potpuno kontradiktorne informacije o količini šećera. Interesira me da li smijem vrenje prekinuti dodavanjem kupinove rakije i kako stabilizirati desertno kupinovo vino prije punjenja u boce obzirom na povećanu količinu neprevrela šećera.
-
sa rakijom nikako, ali je i pitanje koliko bi povećana količina alkohola onemogućila kvasce da odrade do kraja.
Problematika je puno veća kod zadržavanja sladora u vinima, stabilizaciju mikorobiološku nije lako postići, posebice kod crnih vina (i voćnih: kupinovog i malinovog) jer se ne mogu koristiti povećane količine sumpora.
Ja svakako preporučujem fermentaciju odraditi do kraja, a onda dodati slador kao rezervu i u količini koliko se želi postići ostatka u vinu.
-
Hvala na savjetu, ali još uvijek mi nije jasno kako provesti stabilizaciju. Da li filtriranjem, kalijevim sorbatom, metavinskom kiselinom??? BTW molim te odgovor na moju poruku privatno poslanu.
-
Pitanje: zašto nikako ne provoditi stabilizaciju sa rakijom od kupina ?
Ja tako radim već neko vrijeme i stvar je ok, naravno koristim svoju rakiju koju sam sam ispekao i za koju mogu tvrditi da je u redu.
Samo me zanima: zašto NIKAKO ne provoditi stabilizaciju sa rakijom ?
Neki posebni razlog ili : ???
-
I meni nije jasno. Ja maceriram zamrznutu kupinu u kupinovoj rakiji od 50% alc i nakon maceracije od cca 20 dana prekidam vrenje sa tom rakijom. BTW ove godine mi je rakija ispala mrak. Ima FENOMENALAN miris.
-
Pečenjem rakija dobija specifične arome koje kod nas još uvijek prolaze u voćnim vinima, ali vani, gdje je veći broj degustacija i ocjenjivanja takovih vina nema prolaza i takvi uzorci padaju na degustaciji.
-
Eh to već nisam znao, i moram priznati da je informacija korisna ;)
-
Pečenjem rakija dobija specifične arome koje kod nas jo± uvijek prolaze u voćnim vinima, ali vani, gdje je veći broj degustacija i ocjenjivanja takovih vina nema prolaza i takvi uzorci padaju na degustaciji.
Znači da je najpametnije fermentaciju odraditi do kraja i onda dodati šećer ili ugušćeni mošt (dandanas mi nije jasno kako se radi i kaj je u stvari ugušćeni mošt). Da li fermentaciju raditi sa običnim šećerom, ugušćenim moštom, voćnim šećerom obzirom da desertna vina moraju imati više od 13% alc.? Kako rade voćna vina u EU ???
-
ja radim sa običnim šećerom... ne znam, ali dosta sam već plasirao tog vina preko granice (u Austriju i Njemačku) putem rođaka i oni mi povratno vele da su ljudi vani dosta zadovoljni sa proizvodom...naravno, ovo možda nije referentan uzorak (radi se o nekih 100-tinjak litara) ali ipak je neki okvir i mislim da nešto pokazuje...ili ne ?
-
Ja ću ove godine imati oko 3.000 l kupinova vina. Što misliš da li ga je bolje plasirati vani ili kod nas? Bilo bi mi drago da se vidimo i upoznamo te razmiijenimo iskustva.
-
Neću ništa tvrditi sa 100 %-tnom sigurnošću, ali ipak ću reći da sam skloniji mišljenju da bih daleko boljem mogao plasirati proizvod vani nego tu kod nas. O čemu se radi: naime, ljudi ovdje doma misle da je cijena litre kupinovog vina preskupa i ne znaju koliko je to u biti jeftino, dok vani možeš dobiti i veću cijenu, a ljudi to znadu cijeniti, naravno, uz uvjet da je proizvod opravdao tu cijenu.
Mogli bi se naći i izmijeniti korisna iskustva, ja sam osobno za to da se skupi više glava jer uvijek više ljudi više zna i možemo izmijeniti iskustva iz prakse... Ja sam inače u ZG, sad, dali je to problem ?
Da ne zamamramo ljude na forumu možemo i na private mail: mzabicster@gmail.com
-
Ja mislim da je slatka i poluslatka vina najbolje praviti tako da se prvo napravi suvo vino željene jakosti, a da se potom zasladi nekim zaslađivačem koji ne vri, sorbitolom na primer.
-
mišljenja sam da ideja sa naknadnim doslađivanjem nije najbolja... ali, to je samo moje skromno mišljenje :D
-
Zašto?
To je najčešći način proizvodnje slatkih i poluslatkih vina.
-
pa to je ono, samo moj subjektivan odgovor...osobno ne volim ta sladila tako da ih gdje god mogu, izbjegavam... Nisam osobno to nikad radio, jedan kolega mi je napomenuo da je nešto tako kemijao sa vinom od maline (barem mislim da je to bilo u pitanju) i da mu se nije svidjelo....Tako da sam ovo rekao čisto subjektivno, ali i osobno, ne bih to radio....nekako mi je draže raditi ovim klasičnim postupkom...navika...
-
Ja uvek pravim samo suva vina tako da je moj odgovor, u stvari, čisto teoretski.
Nekoliko godina već pravim vino od crvene ribizle, za kućnu upotrebu, i mislim da je vredno pažnje.
Pravim ga kao stoni roze po postupku za bela vina.
Nastojim da od 1 kg voća postavim 2,5 litre vina (što na kraju, posle otakanja, bude 2,2 l za buteljiranje).
Ribizlu oberem u grozdićima i izmuljam je, te odmah na svaki kg dodam 1 litru vode, i dobro izmešam, pa sok otočim i kljuk ispresam.
Tada vidim koliko sam tačno dobio soka (cca 1,5 litra po kilogramu) i preračunam, aproksimativno, koliko vode treba dodati još u ispresani kljuk da na kraju, sa potebnim šećerom, da 2,5 l/kg. Obično je to još 7-8 dl/l).
Tada uspem i tu preostalu količinu vode u kljuk i dobro izmešam pa ispresam.
Sada odredim količinu kiseline (uzimajući u obzir da mora doći još dosta šećera, dakle izmerenu kiselinu korigujem za volumen šećera koji još treba dodati).
Kiselinu podesim kalcijevim karbonatom na 8,5 g/l. (početna vrednost ribizle je oko 25 g/l a posle ovog ispiranja vodom negde oko 10-12 g/l).
Sada dodam šećer.
Kako je količina šećera u ribizli i tako jako niska, sada posle ispiranja vodom toliko je niska da nemam poverenje u širomer. Zato šećer dodajem u dva puta. Prvi put otprilike 90% potrebnog šećera pa tek onda precizno izmerim i dodam koliko je još potrebno.
®eljena jakost vina mi je 11-11,5 vol.alk.
Kad je mošt napravljen dodam kvaščevu kulturu i pustim, pod vodenim ključem, na vrenje.
Kako pravim male količine, vrenje obavljam u staklenim balonima koje mogu prenašati. Ribizla je ovih dana upravo u punom zrenju i temperature vani su visoke, pa vrenje obavim vani, izvan podruma.
Nakon, otprilike, mesec dana, vrenje je potpuno završeno i balon sa vinom spustim u podrum na taloženje.
Vino crvene ribizle, na ovaj način napravljeno, se lako i brzo istaloži i već je nakon petnaestak dana u podrumu kristalno bistro.
Ostavim ga još malo na klegeru, još petnaestak dana, i otočim sa klegera. U tom trenutku je to već potpuno bistro vino i može se piti, međutim preporučujem još 2 meseca zrenja. Znači, ovih dana napravljeno biće za piće negde krajem meseca oktobra, početkom novembra.
Vino se doima kao mlad, svež, voćni roze i po meni ga treba popiti do polovice zime. Ne radi se o tome da će se pokvariti nego sam mišljenja da mu starenje ne godi. Ili, drugim rečima, po meni je najbolji kvalitet kad se popije kao mlado vino.
-
Za voćna vina se zna u celoj Evropi, međutim cvetna vina su specijalitet samo na Britanskim ostrvima.
Ja sam do sada pravio samo jedno, ali tri sezone zaredom!
Naime, prva dva puta nisam bio zadovoljan rezultatom pa sam bio i treći put uporan. I ovog puta je prilično uspelo, samo morao sam čekati 1,5 godinu da sazri.
Reč je o vinu od cveta maslačka.
Zaintrigrilalo me to što je u engleskoj literaturi ovo vino jako hvaljeno. I prvi put kad sam ga pravio, i kad se izbistrilo, posle degustacije sam ga odmah prosuo u WC. Drugu godinu bilo je nešto bolje ali još uvek nedovoljno dobro. I onda treća sreća!
Posle bistrenja, i dva otakanja, ostalo je da leži u podrumu i redovno sam ga isprobavao. Međutim celu prvu godinu nije se činilo da će bilo šta od njega biti. Na kraju, negde u proleće prošle godine, hteo sam da ga bacim, ali sam ga, ni sam ne znam zašto, buteljirao i ostavio tih nekoliko boca da leže u podrumu.
Konačno sam prvu bocu otvorio negde pred novu 2007. godinu. Možda zato što nisam ništa očekivao, ali bio sam zaista prijatno iznenađen ukusom (a i bukeom). Vino najviše podseća na Sauvignon Blanc, samo što ima taj cvetni buke.
Naravno, tih nekoliko boca brzo je iskapljeno a ove godine, sticajem okolnosti, nisam stigao da ga napravim (maslačak cveta vrlo rano, u drugoj polovici aprila).
Od "čudnih" vina imam trenutno u podrumu jedan balon od 20 litara vina od bobica zove (bazge, sambucus nigra).
Teško crno vino, kao nekad ono što se pravilo od otele. Boja mu je skoro plava-ljubičasta, kao tinta. Vino je napravljeno jesenas (zova zri u jesen) i ne planiram da ga trošim još bar 1 godinu jer ovo vino treba dugo da zri zbog velike količine tanina.
-
Voćna vina se obavezno doslađuju (i dozvoljeno je za one koji rade po pravilniku) tako da nema smetnji i za naknadno dodavanje sladora.
Osobno, ali i po iskustvu mnogih proizvođaća diljem svijeta, preferiram način da se vino pusti odvrijeti do kraja, a onda se doda ili ugušćeni mošt ili neki od oblika sladora do potrebne količine.
-
Odgovor mi nije najjasniji.
Znači li to da su voćna vina, po pravilniku, uvek slatka?
Ako je to tako ja ću i dalje praviti nepravilnička vina.
Ako se pak ono "obavezno doslađuju" odnosi na popravljanje sladora u voćnom moštu, onda se slažem. Premda ima primera kad se to i ne radi. Na primer cider, jabučno vino, se ne doslađuje. Čak mu se ni kiselina ne popravlja značajno. Cider zato jeste slabo (cca 7% vol.alk) i kiselo voćno vino i kome ne prija neka ga jednostavno ne pije.
-
Ne, ne znaći da su slatka, sve ovisi da li isfermentira ili ne.
Što se tiče cidera sa 7 vol% alkohola, volio bi vidjeti takav bez dolsađivanja. naime, da bi dobio 7 vol% alkohola, jabuka mora imati 14 brixa, a rijetka je i ona sa 13. najčešće se radi o nekih 11, rijetko 12 ili 13. 11°Bx je 5,1 vol% alkohola.
No, da nema doslađivanja ne bi ni bilo voćnih vina jer bi bila nepitka i neukusna, sva po redu.
Nije to stvar pravilnika nego uporabljivosti
-
Može jedna mala diverzija...
Naime, zanimalo bi me kako utvđujete količinu šećera koju dodajete prilikom proizvodnje kupinovog vina, i koliko u prosjeku stavljate šećera na 1 kilogram izmuljanih kupina ?
I ako može još jedno mišljenje: trenutno sam u postupku izrade etikete za svoje kupinovo vino i imam par dilema... Dilema je oko naziva.. Iz nekih izvora sam dobio informaciju da je pravilan naziv: KUPINOVO VINO, a drugi izvor kaže da je ispravno: KUPINOVO LIKERSKO VINO... koji bi bio u pravu ?
Također sam se savjetovao sa trećom osobom koja kaže da ne postoji nikakav pravilnik ni u Europi, a kamoli u Hrvatskoj koji bi to točno definirao, pa ako netko ima neku korisnu informaciju oko navedene teme....
-
kao prvo, prvilnici postoje (Pravilnik o vinu).
Količinu sladora utvrđuješ bilo kojom metodom, odnosno pomoćnim sredstvom (moštomjer ili refraktometar npr.), a količina sladora koja se dodaje ovisi o potrebnoj količini u odnosu na stvarnu.
-
Da, ali teorija je kao da će se pravilnik mijenjati (tu govorimo o pravilniku o Voćnim vinima), a navodno da se voćna vina više neće tako ni zvati (pretpostavka je da će sada biti naziv "alkoholizirani voćni napitci")... Sad, dali bi bilo ispravnije kupinovo vino ili kupinovo likersko vino? Ili bi naziv možda ovisio o količini alkohola sadržanom u vinu?
Refraktometar sam i dosada koristio, samo me zanimalo da li se u praksi možda mogu pronaći i neke druge metode ;)
-
Prirodni cider, koji se proizvodi u Normandiji od autohtonih sorti jabuka ima jačinu između 5% i 8% alkohola (pridev prirodni znači bez dodatka sladora).
Ovaj sam podatak skinuo sa jednog sajta o cideru.
Ali ni ni to važno. Ja sam ovim primerom hteo samo da kažem da postoje i takva voćna vina kojima se ne dodaje slador.
-
... Sad, dali bi bilo ispravnije kupinovo vino ili kupinovo likersko vino? Ili bi naziv možda ovisio o količini alkohola sadržanom u vinu? ...
Meni se čini da je likersko vino ono koje je ojačano brendijem (ili alkoholom) i ima najmanje 15% alkohola. Ali nisam siguran kako tačno ide definicija.
-
Onda bi vjerojatno u mom slučaju bio ispravniji naziv kupinovo likersko vino s obzirom da dodajem rakiju od kupina kako bi se postigla stabilizacija...mislim da sam jednu dilemu otklonio, ali morat ću se još malo raspitati točno oko tog "novog zakona" koji bi se kao trebao uskoro donijeti....
-
Prirodni cider, koji se proizvodi u Normandiji od autohtonih sorti jabuka ima jačinu između 5% i 8% alkohola (pridev prirodni znači bez dodatka sladora).
Ovaj sam podatak skinuo sa jednog sajta o cideru.
Ali ni ni to važno. Ja sam ovim primerom hteo samo da kažem da postoje i takva voćna vina kojima se ne dodaje slador.
Eto, samo onaj od 8% alkohola em što je rijedak, em skup, em se radi i od djelomično prosušenih jabuka (koncentracija suhe tvari puno veća), ali je to onda i navedeno na etiketi (nešto slično kao naš prošek, slično mislim po djelu materije).
Što se tiče nazivlja, sva takova piće će se nazivati vino, voćno vino.
Likerska vina su nešto sasvim drugo.
I na kraju, nije potrebno dodavati rakiju za stabilizaciju, a osim toga i kvari se prirodni okus kupinova vina.
-
Što se tiče nazivlja, sva takova piće će se nazivati vino, voćno vino.
Likerska vina su nešto sasvim drugo.
Ako su likerska vina nešto sasvim drugo, i vi znate šta su, bilo bi lepo da i nas informišete.
-
Ima li ko iskustva sa vocnim vinima od voca sa puno pektina (ogrozd, recimo).
Koristite li tad pektoenzim.
Ja ga prosle godine nisam koristio i vino od ogrozda mi jos uvek nije bistro pa pretpostavljam da se spontano nece ni izbistriti. Naime, verujem da je rec o pektinskom zamucenju i da cu morati, makar sad naknandno, tretirati pektoenzimom.
-
pozdrav svima novi sam na ovom vinskom forumu. trebam malu pomoč oko kupinovog vina. vino mi je odvrijelo, ali je dosta kiselo i nema više neprovrelih šečera. pa me zanima kako smanjiti kiselost? a što se tiče šečera morat ču mu znači dodat, iako je odvrelo da ipak ostane malo šečera.
-
Uf, nisi dosada uopće dodavao šećera ?
To si trebao dodati odmah po muljanju jedan dio,a onda još jedan dio kasnije, obavezno...
Ne vjerujem da je bilo šećera više od 40 - 50 stupnjeva oechsla, tako da si obavezno trebao dodati šećer..
Daj detalje: koliko je bilo šećera, koliko je količina toga svega ?
-
ma ne dodao sam ja šečera do 21 % izmjerio sa moštomjerom a i bilo je slatko kad sam probao sad je sok provrio a vino je jako kiselo.inače imam 70 lit vina kuhalo je u inox bačvi trebam ga pretočit pa zato pitam dali da dodam kalcijevog karbonata ili šta.inače kupine sam sumporio kad sam ih usitnio pa sam zatim dodao uvaferm bc kvasce.sad imam 70 lit vina ali još sadim 250 grmova a na godinu imam 200 grmova u rodu pa bih htio sad probat dobit dobro vino dok još nemam puno jer ako na godinu kad budem imao više nešto shebem bude šteta
-
Hm...iskreno, dodavanje šećera nakon završene fermentacije mi nije poznato i ne bih htio davati savjete jer to nikad nisam radio i ne znam što se može dogoditi.. možda netko drugi ima uputu ? Ova problematika malo nadilazi moje znanje, pa ću zamoliti nekoga da nas dodatno educira ??? ;)
-
Hm...iskreno, dodavanje šećera nakon završene fermentacije mi nije poznato i ne bih htio davati savjete jer to nikad nisam radio i ne znam što se može dogoditi.. možda netko drugi ima uputu ? Ova problematika malo nadilazi moje znanje, pa ću zamoliti nekoga da nas dodatno educira ??? ;)
nema tu puno filozofije, ako se secer doda nakon zavrsene fermentacije u cisto vino bez taloga i zasumporeno, nece se nista dogoditi nego ce se podici ostatak secera. naravno, treba paziti koliko se secera dodaje i da je vino cuvano u optimalnim uvjetima, znaci visi slobodni SO2, nize temperature bacve i/ili prostorije, kasnije finija filtracija ako vino ide u boce, higijena podruma da ne bi doslo do kvarenja..
-
hvala na savjetima još samo jedno pitanje dali da stavljam kalcijev karbonat za odkiseljavanje
-
hvala na savjetima još samo jedno pitanje dali da stavljam kalcijev karbonat za odkiseljavanje
to ti ja za vocna vina ne mogu reci jer ne znam tehnologiju i proizvodnju i neke okvirne vrijednosti i parametre, obrati se nekom iskusnijem sa foruma ko i sam proizvodi vocna vina.
-
danas sam ga odtočio sa taloga i stavio malo kalcijevog karbonata nije to tak kiselo kak mi se prvo činilo. odtočim ga opet za 10 dana zasladim i za sumporim i to je to
-
danas sam ga odtočio sa taloga i stavio malo kalcijevog karbonata nije to tak kiselo kak mi se prvo činilo. odtočim ga opet za 10 dana zasladim i za sumporim i to je to
Pokušaj napraviti MLF!
-
nije me bilo par dana pa nisam prije vidio, šta je to mlf
-
MLF-malolaktična fermentacija, postupak biološkog otkiseljavanja....biološki se prevodi neželjena jabučna kiselina u mliječnu, što utječe na stabilnost vina, a i okus će se popraviti.
-
može malo detalja kak se to radi, hvala
-
može malo detalja kak se to radi, hvala
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=854
-
hvala lijepo ali u članku baš ništa ne piše kako se to točno radi
-
hvala lijepo ali u članku baš ništa ne piše kako se to točno radi
Spontana MLF će ti se desiti sama po sebi, ako ti je temperatura vina iznad 18°C što nije uvijek pouzdano i sigurno, a ako ne upotrijebiš bakterije za MLF.
-
hvala svima na ovom forumu koji su mi pomogli savjetom izgleda da se dogodilo čudo vino sam dosladio sa šečerom bilo je mutno i dosta kiselo nije pomogao puno ni kalc. karbonat. no danas išao probat vino fantazija nije kiselo bistro kao rubin. izgleda da se odigralo ml vrenje. presretan još jednom hvala
-
Jedno pitanje apropo kupinovog vina: prijašnjih godina sam imao praksu u startu, odjednom dati potpunu količinu šećera u kupinu. Ove godine sam to odlučio razlomiti na tri dijela, odnosno postepeno dodavati šećer. E sad: prva dva puta sam dodao obični konzumni šećer (saharoza) ali sam sada u međuvremnu dobio informaciju da bi bilo dobro koristiti fruktozu...da li je itko koristio fruktozu za doslađivanje kupine i ako da kakvog ste mišljenja da li bi bilo pametno sada nakon što je već dodana ova količina saharoze petljati sa fruktozom ili ići isključivo SAMO u startu sa fruktozom?
Iskreno, nisam nigdje u trgovinama ni primjetio da se fruktoza u takvom obliku i prodaje ::)
-
Fruktozu možeš kupiti u DM-u, ali je vrlo skupa. Njen omjer korištenja obzirom na klasičnu saharozu je 0,7:1. Sigurno je bolje koristiti fruktozu, ali 1/2 kg košta cca 25 kn pa ti sad izračunaj. Pokušaću nabaviti nešto iz uvoza u rinfuzi po jeftinijoj cijeni pa ako si zainteresiran javi se. U hr. pravilniku o voćnim vinima je dozvoljeno dodavanje saharoze i ja ju osobno dodajem po malo i to svaki treći dan.
LP
-
ne znam da li ste vidjeli ali imate novoizdanu knjigu Vocna vina pa koga zanima evo linka za narudzbu..
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=727
-
Može li mi netko opisati proizvodnju vina od maline Hvala
-
zanima me da li je netko imao iskustva ili je radio vino od jabuka...........ako gsa je netko probao kakvi su dojmovi........predpostavljam da nije velika razlikas u preradi od grožđa, samo je slador manji.........imate li kakvi iskustava??????
-
Ja sam radio vino od jabuka, nije bilo loše, malo slabije, ali krije se dosta problema oko prerade i odabira sortimenta.
Jabuke otprilike nakupljaju oko 9 - 12 - 14% šećera, ovisno o sorti, npr Granny Smith i oko 15%. Ovo je nekakav šturi prosjek, nemojte se previše hvatati za to. Problem su kiseline. Nikako zlatne i crvene delišese, glostere i slične njima jer nemaju dosta kiseline i vino nije harmonično. Dalje, treba biti miks sorata jer svaka sorta nešto daje.
Šta se tiče prerade, sve metalne površine na koje dođe sok od jabuka moraju biti zaštićene premazom ako su od metala, osim inoxa, jer je jabučna kiselina dosta jaka i u suprotnom povuče metalni okus u vino.
Ja sam to radio jedne godine kad mi je tuča sredila jabuke, i ovo su moje greške bile. Metalni okus i loša sorta izabrana.
Nešto sam popio, a dio sam prepekao u rakiju.
Ako vino i krene loše, uvijek ga se može pustiti u ocat ;D
-
ma mislim da bi pokušao dogodine napraviti nešto tako , pošto je i jabuka kod mene iišla čak ispod 2 kn, ja je osobno nemam ali imam volju tako nešto pokušati...........koje sorte preporučaš razor???
-
To je prilično kompleksno pitanje. Trebalo bi biti 1/3 slatkih sorata, 1/3 kiselih sorata i 1/3 sorata s taninom ( trpkih ).
Treba se malo igrati s time, stvarno ne znam napamet. Moguća kombinacija bi mogla biti jonagold + zlatni delišes + idared.
Izbor sorata je ogroman. Englezi imaju sorte za cider, a za 90% tih sorata nisam ni čuo nikada.
Malo više o tome na : http://homepage.ntlworld.com/scrumpy/cider/ciderapp.htm (http://homepage.ntlworld.com/scrumpy/cider/ciderapp.htm)
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=565 (http://www.vvvforum.eu/index.php?s=565)
-
vino od bazge?
tko zna više, trebam za poznanika...
-
vino od bazge?
tko zna više, trebam za poznanika...
Od cveta bazge ili bobica?
-
Od cveta bazge ili bobica?
i jedno i drugo, čujem da je od bobica fino
-
nekad davno se bobice od bazge koristile za farbanje crnog vina...
a da vas vidim sad, ko je pio vino od maslačka? :)
-
Pio, proizvodio i još uvijek ga imam od predlani i čekam proljeće za novu berbu i proizvodnju ;D
-
Pio, proizvodio i još uvijek ga imam od predlani i čekam proljeće za novu berbu i proizvodnju ;D
da li se more dobiti recept, ako nije tajna?
-
Nije tajna, ali nije mi pri ruci. Otprilike ide 1 kg cvijeta na 8 litara vode, šećer limun, naranče, pa se prvi dan kuha s limunovim i narančinim korama, a drugi dan se ocjedi dodaje sok od limuna i naranče i kvasac i tri tjedna mora vreti, onda pretočiti u flaše. Može se dodati i sok od bazge pa se dobije pjenušac. Za točnu recepturu moram pogledati. Vino je prva liga. ;)
-
Nije tajna, ali nije mi pri ruci. Otprilike ide 1 kg cvijeta na 8 litara vode, šećer limun, naranče, pa se prvi dan kuha s limunovim i narančinim korama, a drugi dan se ocjedi dodaje sok od limuna i naranče i kvasac i tri tjedna mora vreti, onda pretočiti u flaše. Može se dodati i sok od bazge pa se dobije pjenušac. Za točnu recepturu moram pogledati. Vino je prva liga. ;)
iako nisam fan vocnih vina ovo fakat zvuci super jer obozavam bazgu (sok)! 8)
-
Ðe me nađoste sa maslačkom!?
Evo na ovom mestu sam opisao svoja iskustva sa maslačkovim vinom:
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,240.msg9037.html#new
Tekst sam tamo, istina, napisao ćirilicom ali pretpostavljam da to nikome ne predstavlja teškoće u čitanju.
Malo dalje, na istom linku, imate i you tube prilog o jednom vinaru koji proizvodi maslačkovo vino.
-
Pravio sam i vino od bazge. Dva puta. Neuspešno.
Glavni problem je, čini mi se, pravilno doziranje i maceracija bazge. Ja sam oba puta previše uzeo bazginog cveta. Treba ga neuporedivo manje nego u sok i, moja je preporuka, hladna maceracija i to pre alkoholnog vrenja.
A za bobice bazge problem je velika količina topivih kiselina kao i ogromna količina tanina.
Isto dva puta pravio i oba puta neuspešno.
Greška međutim leži isključivo na meni i mom neiskustvu jer ljudi prave od boboca zove zaista izvanredna vina. Samo, čini se, da ova vina moraju stariti nekoliko godina da se tanin raspadne.
-
Ðe me nađoste sa maslačkom!?
Evo na ovom mestu sam opisao svoja iskustva sa maslačkovim vinom:
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,240.msg9037.html#new
Tekst sam tamo, istina, napisao ćirilicom ali pretpostavljam da to nikome ne predstavlja teškoće u čitanju.
Malo dalje, na istom linku, imate i you tube prilog o jednom vinaru koji proizvodi maslačkovo vino.
E sad...ne znam ćirilicu, a link sa youtuba ne radi... :-\
-
Evo prijevoda (translate.google.com):
Vino od maslačka pravio sam dva puta.
Prvi put potpuno neuspješno. Dao sam prevariti od engleskih spadala i povjerovao sam im da preko maslačkovog cvijeta treba preliti kipuću vodu. Tako se napravi maslačkov čaj i od toga nema nikad više vina.
Drugi put sam uradio hladnu maceraciju. Naravno, ta maceracijom traje duže pa medij treba odmah dovoljno zakiseliti da buduće vino ne bi odmah na početku oksidiralo. Inače možete odmah sve baciti jer dobije gadnu tamnu, gotovo crnu boju.
I, neću ovom prilikom o pojedinostima, i receptu, uglavnom lijepo sam sve to provrela, otočio, pa otočio još jednom, i onda flaširao.
Bilo je to 2005. godine, negdje krajem ljeta.
Ovo vino trebalo bi moći se pije oko Božića. Dakle, otvorim jednu bocu i probamo.
Neću reći da nije bilo za piti ali jeste bilo razočaravajuće. Jedno vrlo, vrlo ordinarna vino, u klasi najjeftinijih stolnih vina.
Što se radi? Ništa. Nije ga bilo puno (nisam bio toliko lud da odmah pravim desetine litara, mislim da sam flaširao nekih 12-13 boca). Kako sam imao u to vrijeme stotinjak litara odličnog rajnskog rizlinga iz Erduta nisam ni imao potrebu da posežem za ovim vinom.
Uglavnom sljedeće godine 2006., nisam ga pravio a tih nekoliko boca se provlačilo kroz cijelu tu godinu. Ponekad, kad nemam drugog vina, otvorim jednu bocu maslačka pa ga popijemo, ili čisto, ili kao špricer.
Kanda bih rekao da se pomalo popravljalo, ali sam sam sebe uvjerio da to ja umišljam. Nemam boljeg i nesvjesno hvalim ovo - mislio sam.
Negdje krajem te godine sam mislio da nemam više nijedne boce. Međutim u svibnju ili lipnju, ne znam više točno, 2007. nađem još jednu bocu. Otvorim i nju i ne mogu vjerovati! Odlično bijelo vino, podsjeća najviše na Pino Blanche ali s jasnim cvjetnim buke. Vino sam otvorio sa namjerom da ga sam popijem ali nisam smio to tad učiniti. Sve sam obavijestio, koga sam se sjetio, i tko bi relativno brzo mogao doći kod mene, da dođe i da proba vino. Svatko je dobio malo i svi su ga jako dobro ocijenili.
Te godine nisam više mogao da ga pravim jer je cvijet maslačka prošao ali sam se bio zarekao da ove godine hoću.
Međutim, nisam! Baš u vrijeme maslačka (druga polovica travnja) bio sam na putu, pa onda nisam imao vrmena, itd., itd.. prođe mi sezona.
E sad, ja bih rado ponovio ovo s malsačkom ali nisam siguran da znam kako. Naime, znam da sam odstupao od recepta koji sam koristio ali nisam ništa zapisivao pa više ne znam gdje sam, i kako odstupao. I čudno mi je da je doživjelo nevjerojatnu metamorfozu stajanjem jer za ovo vino vrijedi da zri pola godine i onda se treba popiti.
Dakle, misterija do misterije!
-
Pozdrav svim forumasima. Prosle sam godine radio vino od jabuke, postupak je bio isti kao i kod standardnih vina. Samo sam imao problema kasnije tijekom zriobe. Pocelo mi je smrditi po trulim jajima doslovno. Al sam pretakanjem preko bakra uspio vratit vino u normalu. Nisam ga imao puno nekih 70-80 litara. Inace je ispalo prilicno dobro, stim da mu je ipak falilo malo kiseline. I tesko ga je cuvat jer lako oksidira, osim da se mozda flasira, sto ja nisam.
-
Mozes li malo pojasniti upoterbu bakra za skidanje sumpor vodonika, posto imam taj problem sa vrancem !
-
Ovak, ja sam improviziro, al je pomoglo. Uzeo sam bakrenu cijev od centralnog ( cca. 50 cm ), i nabio u lijevak plasticni, tak da sam dobio duzu izlaznu cijev iz lijevka. Imao sam i obicne bakrene zice od koje sam napravio kuglu i ubacio samo u lijevak. Tak da cim vise vino prolazi preko bakra. I sa tim patentom napravio otvoreni pretok, mislim da sam ga cak vise puta pretocio, dva ili tri, u istom danu. A imas i jednostavniji nacin, ima za kupit bakrenih lijevaka, neznam tocno di, ali ima. Neke bolje poljoapoteke vjerovatno. Nadam se da ce ti pomoc.
-
Protiv sumporovodika idemo vinobranom i jakim otvorenim pretokom.
Ovo s bakrom je starinska shema koja funkcionira, ali je upitno koliko je zdravo to vino zbog bakra (teški metal).
-
Izbjegavati bakar ako je moguce. Probati sa nekim od tanina ili u konacnici sa Redulessom. Takodjer jace sumporenje..
-
Veoma sam vam zahvalan na brzim odgovorima, sto pokazuje ozbiljnost clanova ovoga foruma.Jedino sto mi je malo teze islo citanje Pirouvog posta, zbog zbunjujuceg objekta sa leve strane.Uplasih se da jadne ne ispadnu i prospu mi casu sa vinom ! Uf bas sam se sledio !
Zamolio bi Hrvoja da mi pojasni upotrebu tanina .
-
Izbjegavati bakar ako je moguce. Probati sa nekim od tanina ili u konacnici sa Redulessom. Takodjer jace sumporenje..
Anti bekser je puno lakše pronaći u manjim mjestima i manjim poljoapotekama.
-
Hmh, moguce. Iako ga u KT nema niti u jednoj. ???
Nisu za usporedbu bez obzira kaj im je namjena ista.
-
Pozdrav! Da li tko ima iskustva sa pravljenjem vina od jagoda? Zna tko možda kakav recept za takvo vino?
-
nešto sam proguglala, ali ovo je za kućnu upotrebu :
jagode
voda
šećer
Sirove, probrane jagode propasirati i pomiješati s vodom u kojoj je prethodno rastopljen šečer. Količina šečera ovisi o tome koliko je slatko voće. O količini šečera zavisi i snaga vina. Istovremeno, veća količina šečera povećava vrenje i mogućnost da vino uskipi. Propasiranu masu sa šečernom vodom prešati u maloj preši ili je procijediti kroz krpu. Tako dobiveni sok uliti u burence ili veće boce, i ostavi da vrije. Napunjenu posudu staviti na toplije mjesto i pazi da ne
bude napunjena do vrha. Pazi da se ne začepi prečvrsto, da bi se plinovi mogli izlaziti, a pristup zraka izvana mora biti što manji. Čim vino provrije, može se blago začepiti. Nakon 6-8 tjedana preliti vino u čiste i suhe boce, koje se ostave na hladno mjesto da vino dozori. Nakon 6 tjedana može se vino piti.
-
evo još :
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=392.0
ovo nije vino od jagoda, ali mi se čini zanimljivo :
http://www.nacional.hr/clanak/23035/vino-s-okusom-jagoda
-
Hvala, i ja sam to isto našao pa me zanimalo da li netko ima iskustva iz prve ruke, ja sam prošle godine slagao to vino i ispalo je 7 litara, čak je bilo ok :) ,ove godine namjeravam složiti oko 100 litara pa probati kako ide prodaja, mada mi se čini da ljudi još nisu upoznati sa tom vrstom vina pa da to neće ići baš-što se tiče prodaje, kad sam dao oglas čak su me zvali iz novina da naprave članak o tome ali nisam više imao ni kapi ;D
-
pa prolistajte malo i tu, mislim da će se javiti i netko od dečkih koji se više u to razumiju, ali mislim da bi možda postupak bio sličan kupinovom vinu i jedno i drugo je bobičasto voće.
-
ja sam nesto citao o vinu od jagoda al ono piše da se vino pije kao mlado kad ostari nije za piće tako nesto
a i imam neku knjigu voćna vina pa kad procitam napisem ovdje sta piše za vino od jagoda
-
danas sam baš uspio naći u knjižnici knjigu o voćnim vinima,piše da mogu i duže stajat. u jednom trgovačkom centru cijena cijena vina od jagoda je 60kn za 0,4 l, e sad dal bi se to prodalo za 40kn po litri... ???
-
Prijatelj mi ima malinik i svaki dan mu ostaje dota malina koje su prezrele i nisu za konzumaciju.Sada bi on radio vino od toga.Zanima me naćin prerade maline.Pokušali smo preraditi malinu kao i grožđe,ali je problem premala koštica koj završi u tekućini.Mislim da bi najbolje bilo uzeti vreću kao za taloge od grožđa i u nju staviti izmuljanu malinu i staviti je u prešu.Ima li neko neki drugi naćin i recept za to malinovo vino?
-
Zanima me je li itko ima nekih iskustava u proizvodnji vina od aronije? kako ide postupak za industrijsku proizvodnju?
-
Koliko nakupi šećera aronija? Trebalo bi dosta došećeriti.
Znam da je dosta trpka.
Mislim da bi išlo na način da radiš kao za crno vino....
Randman je vjerovatno nikakav...
Možda bolje da se od aronije rade tinkture ili tak nešto.
-
Zanima me je li itko ima nekih iskustava u proizvodnji vina od aronije? kako ide postupak za industrijsku proizvodnju?
Vidi na www.aronija.net
Inače i mene zanima ista tematika, ove godine neću imati količine za vino, ali nagodinu već da.
Ako dobiješ bilo kakav info molim te da podijeliš ili na forumu ili na PM
;)
-
Za vino neznam,ali probao sam aroniju maceriranu u rakiji i odlicna mi je.
Dođe nešto poput višnjevca samo je tamnije i malo gorcasto. :)
-
To je prilično kompleksno pitanje. Trebalo bi biti 1/3 slatkih sorata, 1/3 kiselih sorata i 1/3 sorata s taninom ( trpkih ).
Treba se malo igrati s time, stvarno ne znam napamet. Moguća kombinacija bi mogla biti jonagold + zlatni delišes + idared.
Izbor sorata je ogroman. Englezi imaju sorte za cider, a za 90% tih sorata nisam ni čuo nikada.
Malo više o tome na : http://homepage.ntlworld.com/scrumpy/cider/ciderapp.htm (http://homepage.ntlworld.com/scrumpy/cider/ciderapp.htm)
http://www.vvvforum.eu/index.php?s=565 (http://www.vvvforum.eu/index.php?s=565)
jel bi moglo proci cider od idareda samo?
(u koju skupinu bi stavio idared?)
-
Spada u kisele, odnosno relativno kisele jabuke, i njihovo mješanje kod obrade svježe ubranih jabuka ide do 15% učešća. Kod jabuka koje su prošle dozrijevanje ili par mjeseci u hladnjačama može i do nekih 30%. Vino od jabuka napravljeno samo od ove sorte bi bilo aromatski siromašno, neharmonično, kiselo i oštro.
-
Ove godine radim eksperimentalno vino od šljive Stanley.
-
Ekipa..ovdje nema dugo nikakav post a danas je smuljano 50 kg aronije sa 90 Oe...i kaj sad ..deli smo vinobran,pa poslije hranu pa germu i do kad to držati na tropu da nebudu tanini jaki...kis je nizak ...trebat će ga dodat ali kakva je praksa sa maceracijom na tropu i to ..prosim ako ko dela na sličan način nek da par savjeta......
-
Kiselinu odmah dici