Poezija i proza

[riba]

  evo onda jedna "kakti" veselija 

         Biznismen

Verujem sakom misel je ista
Na kupu penezov mirno bi spal
Kakova korist je onda od toga
Na čuvanju to je mrtvi kapital

Pa ni sejeno kam se zaletiš
Nekoji gadno tu bi pogrešil
Stručnjaka zato treba je zeti
Menadžer lako seg bu te rešil

Se kaj je bilo tu si zatrajbal
Kasica ruži kaj tuća po ćrepu
Probal si biznise velke potirat
Grda  od toga luknja je v žepu

Maher za posel mora se biti
Osnov je da se lova obraća
Stoga poanta valjda je jasna
Ko ni za biznis,naj se ne paća

[riba]

Visibabe

Još jućer tu traga bilo im nije
Denes pa jedna spred druge se tira
Pikne tu jedna,niže tam druga
Rastu bez reda i bez okvira

Načičkale buju pedenj do pednja
Kak da jih neko bude posolil
Zrasle bi silom čak i pod stolom
Ak bi im čovek tak nekaj dozvolil

Šteta kaj glave im tak su preteške
Pa nikam ne vide dalje od trave
Volje da najdu poravnat se malo
Bi svet bil im lepši podignjene glave

[riba]

          Malo  ljubavi

Pa čije to srce zadrhtalo ne bi
Kad srodnom se dušom pogled ukrsti
Izmakne se zemlja,noga zakleca
Orosi se ćelo,zatresu se prsti

Nema visine kojoj ne segneš
Tad ponor je tamni obojena duga
Na oblaku rujna te zora ponese
I vrati početku završenog kruga

Traje dok šapat nad snima se bori
Nisu sve divne,nit su sve svete
Na tisuće lica toj ljubavi ima
U bajkama sretne,u pjesmama klete

[riba]

      Tak je to

Ali kaj,ali kaj
Nemrem reći bolje najti
Jaj si ga nama,jaj

Ni ga kruha,ni ga dela
Poreze se samo zmišlja
Kam to pela,kam to pela

Je to tuga i sramota
Ak ti čovek tvoj govori
Ni života,ni života

[riba]

ovu sam stavil na stranice Hrvatske vlade

               Budućnost …..

I nek se zabrani se kaj se more
Pa kome još treba seljaka i kmeta
Treba se samo špancirat po cesti
®iveti mukte kaj stolica sveta

Niko tu brazde već ne zaore
Nit bu ko kakvog žita zasijal
Koristi više od grunta ni nebu
Svak bu u svome dvorišću orgijal

Tolike sreće narod ne pamti
Popevalo bu se,pilo i jelo
Zabranjeno bude po gruntu se mućit
U državi takvoj na ceni ne delo

[riba]

          Pa dokle će tako  

Glupo i vjetru već nosit je jeku
U kakvom to narod ovaj je dreku
Neće to spasit,Bog da mi prosti
Svi kruzeri svijeta,i njihovi gosti

Kad treba tu svoje zasukat rukave
Tad čudom se čude,i ludi se prave
Drugi tad krivac uvijek je svemu
A razgovor skreće na nevažnu temu

Svašta politićka kuhinja skuha
Al dajte za ljude i posla i kruha
Iskreno treba i dostojno sjesti
Za kog je rješenje galama po cesti

No narode jadni,jedno upamti
Za tebe svi oni zauvijek su isti
Što nekada bio Franjo je Tahi
To sad su tajkuni i kapitalisti

[riba]

              Zastupnička

Pa ovo je više ludnica živa
Izbor na izbor u tolikoj krizi
Ima li koga da se zapita
Država ova kom je na brizi

Stoljeća silna čeznusmo za njom
Izborena teškim je bolom i tugom
Povratili žrtve sve još ni nismo
A već je u najam nudimo drugom

I ja bi tu htio zastupnik biti
Slabog je posla,a bogovska plaća
Ak ne govoriš,te niš se ne pita
Još gablec i trošak od puta se vraća

Tko sidro tu baci,taj se ne pušta
Pa makar i bio žut već ko limun
Oglušen na svaku kritiku davno
Na zakonske akte isto je imun

Poskoćili naglo su apetiti
Mozak ideja nova sad kopa
Politićki tu je već razina niska
Stepenićno više bi bila Evropa

[riba]

Cvijetna livada

Sad bu poštimal saki se cvetek
Prošaral dvorišće kaj stolnjak na stolu
Marljiva pćela od sunčevog zraka
Rado pri novom napravi kontrolu

Maslaćek tratinčici baš se inati
Da bi se stisnul,to neće ni ćuti
Je listje zeleno razložil široko
Cvetuć je tranik spofarbal na žuti

Ivančice zgleda da nekaj se bune
Poredane kakti na bini oktet
Popeglale latice bele na rosi
Zrihtane lepše nek mladin buket

Tam za potokom  je plavoga neba
Na zelenom platnu pokapana fleka
Su cvatove male stisle pod travu
Već neda im živet ta žabina dreka

Na poligonu od boja iz snova
Tu srce i dušu toj pusti krasoti
Naj te ponesu  na krilima svile
Povrnjene laste,ti njeni piloti

[riba]

                   Greh

Slobodno sad se naj neko nasmije
Pa zato i čoveku je dati je smeh
I žalost i sreća  taj život mu kroji
No sam se domislil kak delati greh

Adam i Eva po grehu su prvi
Nisu ni znali kaj moru i smiju
Šteta kaj nisu to bili Kinezi
Ti jabuke mesto bi pojeli zmiju

Ni velka strahota grešit za šalu
Al neko pregadno  tu se zaplete
Danas je drugać,al negdar na svetu
Su ruke mu bila na križu raspete

Znaći po onom iz svetoga pisma
Kamen da hiti ko nije zagrešil
Bi nekom ga bila i šačica dosti
A neko bi šlepera celog potrošil

[riba]

       Zanesenjaki       

Ne senja se sakom klet i gorica
Tajne kaj slamni  krovi ti kriju
Ljudi su to vam od posebne duše
Kaj čemer i posel telo im griju

Ljubavi tu se žulje pripaja
Vino pretaće na slani se znoj
Zrikavac sneni dok zorju priziva
Za vino tek njima zapoćne se boj

Bujnim to trsek grozdom nagradi
Da vinom rashladi grlo se žedno
Zmrznutom zemljom veter dok vozi
Tu vino i pesma se stope u jedno

Stisne ih ogenj  nagrižene peći
Nadražene dimom zasuziju oći
Po kupici kupica tresne deseta
Kaj da si zvone probudil po noći

Kak projde prvo,tak pedeseto
Na trsovoj kori prelista se leto
I isto kak neko se križu poklanja
Tak njima je kletica mesto presveto

[riba]

              Snaga života

Zemlja,..poezija to je seljačke ruke
Muzika duše mu klas je pred žetvu
Sakrivena nada u pahulji sniježnoj
Raznosi sreću mu vjetar uz kletvu.

A drhtaje srca ne gase tu kiše
Već sunce što drobi i zemlju i kamen
®estinom što svojom razjaruje plamen
Sa spomena svakog izbjeljuje znamen

Oplakuje suzom izgubljeno,prošlo
Što propinje grudi i vjećnu bol daje
Uz obalu rijeka mu sjećanja briše
Nad živima ljubav bez uvjeta daje

Sve pokore date tišinom podnosi
Za grijehe što plaća pred Bogom i sobom
Dok petlje mu život do kraja  saplete
Zadrhtati neće nad vlastitim grobom

[riba]

      Suncu i mjesecu 

Kome to sunce odjavljuje dane
U zenitu svome kad cvrčci se bude
Jel se to plaše da krila im spali
Pa mjesecu sjetne stihove nude

Sumorno veće krik jastreba gasi
Za minulim danom dal vitez taj žali
Uz posljednji vapaj ponirućeg sunca
Na obronke cvjetne bi zastori pali

Pokrivalo noći sve šume zagusti
Granama moćnim da zaštitu pruže
Za noćne orkestre i muzikante
Što svađom oktava do jutra se druže

Krvavi mjesec nad suncem se budi
Za kakve to bio je svjedok strahote
I čemu ti obrazi sad njegovi mrkli
Kad carstvo je zemlja divlje ljepote

[riba]

Grozdek

Tak lepi je črni,još lepši črleni
I zlatno je žuti,i nebesko plavi
Nekojeg listje je celog pokrilo
A nekoji spušćen ćist je pri travi

Zorec mu zvećer pesmu spopeva
Škropi ga medom sunce po danu
Bisernom rosom jutro ga vmiva
Vetrek ga ziblje kaj dete na dlanu

Pitkog mu soka nasladi se pćela
Nevidljive slike po cvetu kaj riše
Dejžđom ga pere,vrućinom ga peće
Muku su zemlja na njemu ispiše

[riba]

         Iznad svega

Nema ni biser iz školjke te moći
Bljescima svojim da sreću pomuti
Srcu dok tepa tom svakome trsu
A pogled se kićenim redom zaputi

U dijeliću toga istrgnutog carstva
Do nebeskog svoda se misao gubi
Nevidljiva rijeka tu ljubavi teće
Tu ženu se želi,al loza se ljubi

Tu stvarnost i java se stope u jedno
Ogrijana suncem razlijeva se strast
Dok mirisom grožđa zarobi se duša
Nad sobom tog trena izgubi se vlast

Starim se zlatom sve jeseni kite
Bojom što neće je skriti daljina
Oćitat na licu tek tada se može
Baš kakve je ljubavi ovo silina

[riba]

Malo da poćastim društvo,..prilićno već dugo nisam             

 Noću

Sivilom dana tuga se hrani
Maglenim plaštem prikrivena kroći
Iz oblaka tmurnog nebom što lunja
Šapatom kiša ko sjeta se toći

Poodmakli suton strahom se kiti
Uzrujane sove jaća se hukom
Sa padine skrite bukavac bukne
Još stravu zasiti  upućenom bukom

Otužnom pjesmom cvrčak rastuži
Što godinom njene stihove čeka
Nježna ko lahor dok lišće protrese
U košmarnoj noći prigušena jeka

Na ognjištu dahom razjareni ugalj
Kroz plameni zastor trenutkom zatitra
Zacvili sred vatre pregrijani bagrem
Ko drhtavom rukom rasplakana citra

Potrošenoj noći razblaži se snaga
Dok sunce optoći sve iglice bora
Na poćinak stjera izmućene sjenke
I spokoj podastre probuđena zora