Poezija i proza

[riba]

  nekaj aktualnog

            Bunt

Nekaj se zbilja čudno dogaja
Æim su već poćela puntat se deca
Zgleda se nekaj bi trebalo menjat
Al noga politička rad tog ti ne kleca

Kaj ta bokčija storiti more
Kaj vrediju larme i slogani masni
Do hudog će dojde jih pol se razbegne
Po pleći pa dobiju oni preglasni

Za promene ve je velka većina
No saki na vlasti se kakti zapeće
Primera dosti tog je po svetu
Te slasti se malo ko rado odreće

[riba]

eto i jena za Gabru i klapu sa mora      

         E,to vam je muka

A se tu delaju tori za svinje
Od kamena velko vidim zidinje
Pa najte se šalit da nekaj tu raste
Od navek tu gušteri samo se ćaste

I ko zdrav bi kopal tu za goricu
De zemlje ne najdeš za poštenu žlicu
Za vodu de vraći još zmišljaju ples
Tak velku ti sušu ne zdrži ni pes

Hižu ak zidaš robe ne zmanjka
Ne najde si mesta drvena tu planjka
®ivi je kamen od poda do krova
Složen po redu kak f knjigi su slova

Kam se obrneš svud boja je siva
A z barutom prvić kopa se njiva
Krvari od žuljov puknutih ruka
Stvorit tu zemlju prava je muka

Divota da zato volje se najde
Da rajši ne leži spod kakve se brajde
Još  pitanje  bu ta gorica rodila
Na plaži bi bila vam  bolja idila

[gabro]

E ribata je prava!

[riba]

             Zvonec

I zimi i leti,po suncu i snegu
Čujem ga saki denek kak tuče
Zjutra me zbudi,polne pozdravlja
Zvečer začkomi dok sova zahuče

Z leva na desno bat mu zanaša
Æim se zacimba na debeli špagi
Dušicu saku put neba on spravlja
Dok sveću otpuhnu si naši predragi

Zvoni po vuri,zna zvonit za silu
Zvoni kak lošem,tak i poštenom
Mužiki njegvoj sakom do vreme
Zazvonil bu jemput tak i za menom

[riba]

         To moraš imeti rad

Ne najdeš do trsja si vekšeg veselja
Tu čuješ kak šumraju redi zeleni
Tu suncu se iskra zgubi na rosi
A vidiju grozdi tek s cveta začeni

Sakomu ptiću krilo već poznaš
Na leta tud kos i kosica letiju
Ti stari pajdaši  ste tvoje gorice
Te čas vesliju,a čas čemeriju

®ivljenja tu svoga pol buš ostavil
Raspukana zemlja kaj rana te peće
Pa jagodu žejnu stisneš med prsti
Se scedi kaj suza dok z oka poteće

Preveć je jada i posla i brige
Al najde se vu tom i pravog veselja
A čoveka vrednog kaj rad je gorici
Srce ti samo k trsu pripelja

[riba]

               Inat

Večkrat sem imel priliku videt
De čoveka tiraju ,a nema on volju
I onda za inat taj nebu ti išel
Ostane pri svome baš da ga kolju

Kaj se to takvog vu čoveku zbudi
Da se on nikom neda potreti
Znal makar dobro kak bu to zišlo
Jer njemu na kraju to se se osveti

Al nije ga briga posle kak bude
Nek mu na kraju i glavu odrube
Jemput i njegvo je srce na mestu
Nek vide da on zna pokazati zube

[riba]

            Studentici

Napisala puca ćistam po svome
Ne da bi zmislila nekaj na novo
Ve brani se da su drugi tak rekli
Da njihovo samo prepisuje slovo

Skoćili dečki odma na prvu
Tu i tam koji podrži joj stranu
Al svojski se ona počela grozit
I njima bu ona poiskala manu

Naj se ti brigat pucica draga
Tak se to navek malo zakuha
S vremenom se se malo potiša
Ostane od slona na kraju ti buha

[riba]

          Pajdaš

Suseda imam,pa i pajdaša
Skoro v gorici da smo mejaši
Leta već duga poznamo mi se
Kak poznali dedi i oci se naši

Nigdar z njim nemreš biti na čisto
Zaradi heca rad nekaj i zlaže
Vuletje sako dok v trsju ga najdem
Zna se našalit: - „već lepo se kaže“

Preveć si toga zel je na pleća
Brigu rad vodi za velke i male
Pa tuđe i svoje posle obavlja
Već špota zasluži od plaće i fale

Al vreme i njegva leta si križa
Isto kak veter suh pepel raznaša
Dok suza na licu za njim se posuši
Tek spomen bu ostal na starog pajdaša

[riba]

               Klet

Mala,drvena ,škopom pokrita
Ta kletica stara je imela dušu
Zgužvana zvana,spod zabreži skrita
Na leta je trpela i vodu i sušu

Pri lampašu žutem kaj visi na klinu
Se punila pipa i frkal mustać
Tu nigdar se pilo ni na brzinu
Tu kakti da vremena stal je kotać

Već se i brajda njena dohaja
Ne jeden lucen njoj gazda je vrezal
Zarašća se steza,ju grmlje osvaja
Još malo ju bršljan čist bu zavezal

Nabira se listje na prag joj drveni
Poškropljeno dejžđem tu prhne i gnije
Tek koje još leto k njoj glavu obrni
Jer zrušenu odma ju mehenj pokrije

[riba]

     jedna na brzaka sklepana           

        Stupi

Prhnu ti stupi,ma kakovi bili
Prirodnoj teško odupru se sili
Od željeza,drva il plastike bili
Na kraju ti ipak buju se svili

I čemu ti onda taj toliki znoj
Dok si nakolil vinograd svoj
Za koje im leto krivi je stoj
Voda i kisik su smrtni im spoj

Ne bi štel preveć narušit bonton
Pa koga uvredit da bedast je on
No dobro je znano čemu sam sklon
Jer dragi pajdaši beton je beton

[psycho]

A agacija je agacija
I živjela nam nacija!

[riba]

   To ti je  življenje

®ulje krvave vam vuletje nosi
®ivo je treba pljunut na šaku
Ko žulje ne nosi po selu taj prosi
Ve posel se treba zrihtat na dlaku

Se dok obaviš od srca zahušni
Srećen kaj posla došel si koncu
Kupicu vina svog rujnoga kušni
Dok si počivlješ pri večernjem zvoncu

Još jeno si vuletje življenja zatrajbal
Tak leto i jesen,i zima tak mine
Pogledaš čez leto kaj se si nagajbal
A muku tu smo smrt ti prekine

[riba]

               Zorja

Zaplavilo nebo se čisto kaj suza
Ni meglice da mu farbu pokvari
Spred sunca se rano ftići zbudiju
Po grmlju bez listja fejst ga cvrčiju

Kakova mužika,čistam bez reda
Kak da bez not bi neko se vučil
Vu toj galami baš nišče ne mari
De sunce spod brega jutro već žari

Zblesne se saka rosa na travi
Zraku dok prvu ona sprelomi
Kaj da se  neko v nekog zaljubil
Pa bisere sreće tud je pogubil

Zaputilo sunce po nebu se plavom
Je saku minutu se menjše i više
Tu veselo gore se z visokog smije
A zorja spred belog dneva se skrije

[riba]

              I toga bu

Dopuhalo oblak praf veliki,tučni
Puknut raketljin trenutek je ključni
Æe raketari tu nisu pri znanju
Tuča odrapi po celom imanju

Bubnula prva,pa druga,pa treća
Jena od druge se čini je veća
I kak ti kotura po žljebu se duže
Igra pleh kaj da ga noftima struže

Dve,tri minute je belo dvorišće
Ve zmržnjena voda travu pritišće
I su pred pragom već celi je kupi
Tek trava se vidi spod drvene klupi

Se nemreš načudit kak se to zgodi
Vrućini najvekšoj da led te pogodi
Bolje naj sunce već onda ne sveti
Ostane bar nekaj za brati i žeti

A kaj si tu čovek more pomoći
Æe straši to zlo ga po dnevu i noći
Nemre sam bogec tu meglu raskolit
Tek more se križat i Bogu se molit

[riba]

        Po istini reći

Ko misli gorica da velka je sreća
E,taj ti se bogme gadno zajebal
Pogotovo posla dok se nabere
Odnikud težaka kojeg bi  trebal

Znoja scuriju tu celi potoki
Spuniju ruke zatrdeni žulji
Vure kak divlje naglo zbežiju
A dnevi bi morali biti još dulji

Je se veseliš grozdju de zori
Makar od šprice te pećeju pleća
Još se pošteno nebuš ni zravnal
Već ti se grozi il puta,il vreće

Pa onda tog vina baćve natoćiš
Jena na drugoj stojiju kaj kula
Ak kupca i najdeš kom bi to prodal
Si srećen će zide bar poštena nula