Poezija i proza

[riba]

    Same polefku

Pripazite ljudi kolko se pije
Da neju po cesti kakve norije
Da se ne čuje hajka i hura
Naj rajši preskoći zadnja se tura

Za iti se sakom prilika daje
Al,vraža ta putna najduže traje
Tu se zaglavi  onak na štoku
A slika se toga vidi f potoku

Tu neko zasiplje f prvo se draće
Æe ko i  pobegne se leca kuhaće
Neko dok zmišlja pred ženom pokriće
Nekom pred nosom već plavo blesiće

Da bi spoćinul,će ko se zastavi
Mam su pri njemu anđeli plavi
Pa se do jutra hladil bu v reštu
I dobro zapamtil takvu si feštu

[riba]

   Bez motike nikaj   

Kak bi se mogel sega odreći
Ostaviti grunta,trsje i klet
Pozabiti muke,tu kaj si našel
Posla kaj bil je sto put proklet

Ni moći je gazda biti bez posla
Za kratkoga cajta prosil buš kruh
Motal po sakoj selskoj se cesti
Postal bez ičeg buš potepuh

Odrekel te bu se saki prijatel
Bežal od tebe kaj da si kužni
Ni jeno te društvo više ne zelo
Ni oni poznati,ni oni ti dužni

Naj slamu tu praznu mlatit po selu
Kak ti bez dela puna bu vreće
Ak seljak se rodiš,to buš i ostal
A motika njegva najvekša je sreća

[riba]

            Dva pajdaša

Popevku je čuti v dubokoj noći
Dva se pajdaša pred kleticom ziblju
Šteli bi prejti,al nejde im baš
Skoro da z mesta nikam ne giblju

Mesec im puta fejst je rasvetlil
Veseli kak s pucom da dečko ofira
I dva su pajdaša baš parićek pravi
Dok v kmici se jeden na drugog potpira

Ni levo,ni desno neš ih potegnul
Bi rekel tu gazda mejaš* je postavil
Još kakova runda i nej se začudil
Æe neko tu nekom bi ljubav izjavil

Bi trebalo razmet tu njihovu muku
Jer oći ćim sklope ti mišeke vidu
Bez vina čemerni kak ranu da soliš
Presrećni ćim znović pri kleti se zidu

mejaš* - kamen za označavanje međe

[riba]

      Ima i toga

Vu podrumu saki zabere si stil
I kak si napravi,tak bu i pil
More bit miris po medeni tučki
Il kokoši stare sprhnjeni mućki

Se saki privadi na vina svog žmah*
Al ima i takvih kaj pit ga je strah
Pa neko se čudi kak more to biti
Da vino mu nije zišlo za spiti

Od velkog ga smrada rado bi zraćil
S kemijom čudnom bolest mu vraćil
Dene se dosti,ćak mere i prek
Nemre ni sumpor semu bit lek

More sak za se pameten biti
No skvareno vino neda  se piti
Namesto vu njem da bi užival
Ti pred pajdaši budeš ga skrival

žmah* - ukus

[riba]

       Zagorci

Zagorci sakom čudni su ljudi
Kraj sakog veselja nosiju jade
Æim ih se zide više na kupu
Najrajši od sega ti se posvade

Jeden za drugim po redu fiškali
Se paragrafe ti zbroje na prste
Ak se pri sudu  bitka zakuha
Tu su zanavek namere čvrste

Do krvi se ide za pol metra zemlje
Tu među ne najdu ni geografi
Jedino mirno stanje je onda
Dok se pri kleti po brenjkama šrafi

Pa bi se dalo stoga zakljućit
Ak bilo bi barem pet,šest put branje
Zagorjem zvonila navek bi pesma
I vladal bi mir i blagostanje

[riba]

        I to bu došlo           

Kom mesec po cele noći se troši
Il obićna bila,ili prava svećarska
Æe čoveka živog tu već ne vidiš
Nit pesma do jutra se čuje bećarska

A prvom se kmicom vrata zaklenu
I zgasnu se rano si lampaši žuti
Dok takva tišina krove obvije
Selo ni živo,na groblje tu sluti

Sako to malo se hiškica zruši
Pa grmlje obrašća i travica meka
Æim zadnja se ljudska duša dotraja
Tek vetra med bregi bu zvonila jeka

[riba]

     Pahulje bele

Gdo nam te tulike pahulje pušća
Kaj se po zemlji i krovu blešćiju
Kak zvezane da su jena za drugu
I skupaj se onak živo tišćiju

Veter zafrkne z njimi po zraku
Guste kaj selo da megla osiplje
Pa prašine bele se spuniju oći
Isto da mlinar melju rasiplje

Kakova tuga to nebom zavlada
Da mu se duša tak širom rastvori
Jer pahulja saka kaj da se prijeti
Na toplom se dlanu vu suzu pretvori

[riba]

               Suza

Kak pahulja da se zaiskri na suncu
Tak isto zaiskri se suza u oku
Zažari i speće kaj živa žerafka
Æim srce zaćutilo bol bi gliboku

Pa  se od suze te oko zamegli
A bila od tuge,il sunca tog sjaja
I vu toj se megli crta prikrije
Smrt i življenje kaj jenom pripaja

Suza na suzu,suza na suzu
Dal teće od boli,ili od sreće
Kamen dok teški na dušu pritisne
Ta suza iz oka sama poteće

[riba]

            Brv

Premostila potok brv je drvena
Nad njom obesila stara se vrba
Posušena na pol,joj kvrge stojiju
Kak babici staroj,spukljenoj grba

Tud pešice moglo samo se prejti
Vremenom grižena,al i od crva
Da namernik saki siguren bil bi
Na strani bil sakoj je preluć* od drva

Joj planjke debele svinula leta
Kakti da teški teret ih tišće
Al će bi mislil ko kaj prepeljat
Kraj brvi je za to bilo bradišće*

Tu stala je ona,na leta i leta
I vidlo se dobro kak starost ju gloda
Dneva se jenog bi zrušila sama
Dok stupe drvene razdrla bi voda

Preluć* - rukohvat

Bradišće* - nekad,pošto su bili to samo pješaćki mostovi,kraj njega je bilo usjećena kosina u obalu koja je dosezala do dna rijeke ,s jedne i druge strane obale.I tud su,normalno dok je bila mala voda ljudi prelazili sa kolima.Takav se naziv kod nas udomaćio iako ne znam od kud je to došlo.

[riba]

              Sneg
 
Zakitil tišinom se bukve i lehu*
Ni vode ni čuti da kaplje čez strehu
Se kletice stare,i se one nove
Črlene na belo pofarbale krove

Zagaziš po snegu,ki ti se preći
Zadihan zastaneš bez zraka i reći
Tu ćutiš kak zima obraze  šćiplje
A snegom pritisnuto drevo zaškriplje

Nemreš pobežat,tu si kaj slepi
Opadneš i snega se spuniju žepi
Pa se zavleće pod hlaće i sare
Namoći onuće* i škornje ti stare

Al ti se nedaš, ga gaziš na silu
Kak ftić da se bori ranjen po krilu
Da zaklona najdeš dok veter se zvrti
Vu njemu se skriješ od bele te smrti

leha*- lijeska
onuće* - krpe koje su se obavijale oko nogu u čizmama prilikom jake zime

[riba]

Malo o trenutnoj zategnutoj situaciji naših forumaša

       Ionak je bez koristi

Nemre se nikak saglasit taj stav
Da konačno sima bude za prav
Da pobedu stalno ne nosi većina
E,tu bi ti bilo živet milina

I jesmo ti vudreni saki po svome
Već pisalo je se,i još bu o tome
Ko se nej boril za svoju pravicu
I drugomu nekom porinul krivicu

Neko se onda srdi i duri
Kak se to našel f toj proceduri
Neko se samo slatko nasmije
Njemu to čiste su bedarije

Ak si pri stavu preveć svom trdi
Baš te za inat bolje se srdi
Viš da i nebu zna biti krivo
Jer jemput je plavo,a jemput pa sivo


Pa ti ga stalno dojde na isto
Do kraja tog sveta to nebu ti čisto
Dok najde se tata*,bude i kraje*
Dok bilo bu ljudi,ne prestalo svaje

eh,da pojasnim ove zvijezdice:tat* =lopov
                                         svaja* = svađa

[riba]

    I opet ode Ivo

Dal od zime il od velke sile
Bježi Ivo,al ne skida kile
Već se stiso iza prednjeg zica
Ispod oka carinika škica

Nije milo njemu jesti žgance
Nit da bi ga kovali u lance
Neće vodu mjesto prave cuge
Il odjelo farbano na pruge

Kakav smješak znao je podarit
Riječju svakog dobro ošamarit
Mislili ga stisnut ko od šale
Al to sve su ribe njemu male

Pa sad lijepo slobodno on plovi
Dok DORH opet samo siću lovi
Kad mu sine da se dosta skrivo
Vratit će se  nama dragi Ivo

[riba]

           Puž

Z mukom si vleće hižu po putu
I crte se pune vidi mu trag
Malo ćim rose z večerom dojde
Zaslini dvorišće i kamen i prag

Rekel bi da mu se nigdar ne žuri
List fini najti,to mu je briga
A će ga neko malo pritisne
Stisne se v hišku baš kakti figa

Već krat se najde na istomu mestu
Ga morti po stezi vodi toj knjiga
Ni falilo puno,bi ga nagazil
Mi nemre pobeći,će jedva se miga

[riba]

     Kum

Ko bi za kuma bolje ti pasal
Od starog pajdaša kaj skup ste odrasli
Kak deca ste mala se igrali v blatu
Kak dečeci vekši  pure skup pasli

Čovek od reći kum mora biti
Ne da se tajnama kakvim bi bavil
Ti nigdar se ne zna kaj život donaša
Pa moraš znat komu si ženu ostavil

Bilo je toga već dosti u praksi
Da kum bil je pravi hižni pajdaš
Æe ženu rad posla bi duže ostavil
Te dete počaka da ime mu daš

A žena se kune da je baš tvoje
No vidiš da drugi tu je meštruval
Rad svoje sramote rajši si stiha
I kum je prisegel da bu ju čuval

[riba]

Jedan izumirajući obićaj.Pa da se ne zaboravi.Mežnar*- je inaće zvonar u crkvi ,i pred Božić su hodali po selu da bi sakupljali žito za lićnu upotrebu,a to im je inaće bilo kao plaća za cijelogodišnju zvonjavu.

            Mežnar*

Zajušena vreće zemlji ga tišće
Su godišnju plaću nutri si nosi
Zrnje koruzno,il ono pšenićno
To dneve Božićne po selima prosi

Od jutra do noći vrata obhaja
Ga denešnji ljudi čudno glediju
Jer zvone te njegve s kapelice male
Niti ne čuju dok zazvonijnu

Pri nekoj mu hiži i daju kaj išće
Pri drugoj zasluži dobrog si špota
Kaj mora se strpet da bi preživel
Kak da od prošnje ni dost ga sramota