Poezija i proza

[riba]

                   
              Ribičija

Iz dosade čiste se spravim za Bednju
Na ramenu bota,a kruh mi je v žepu
I soli za slučaj da ne bi baš grizle
Da onda jih malo potepem po repu

Najdem si mesto pri lepomu grmu
Kaj mi od sunca delal bu sencu
Al vražji taj ćep se niti ne mrdne
Kakti da lovim vu kakovom zdencu

Kak vreme odhaja je veća nervoza
No tu sad ne mislim ziskavati krivce
Se lepo poberem ja prema domu
Pa  idem si kleti zalećiti živce

[Zagorac]

Haha,Riba,ovo za Vinofila  baš si me nasmijao,dosad je trebao alpinističku opremu,a sad već može sa čamcem rezat u vinograd 

[Vinofil]

 

[riba]

       Tak mora to i biti

Posložila priroda se je kak treba
Tak moralo biti pri sakoj bi hiži
Kak navek zamenja se jesen za zimu
Da tak se pred spanje čovek prekriži

Spopevala zima za letos je svoje
Još zadnje si kupe snega razmaće
Skrbna si zemlja  kaplje pospravlja
Da vrnut jih more život dok znaće

Isto bu zišel mejaš se z mejašem
Skupa z njim bude vinom se sladil
Oko njih šumralo listje bu zlatno
A veter bu zrele si grozdove gladil

[riba]

        Jedna ljubavna

Bar trunčicu ova nek bude jebačka
Kad već na dvorišću raščinja se mačka
Kakve pri sexsu tu more bit volje
Æe ta se razdira kaj da ju  kolje

De zmogel si takve čovek bi moći
Kaj bi naganjal po cele se noći
Još  k tomu se svadil,kričal i drapal
Bi sused si mislil da ko ga je napal

No lako je mačku z drugim se borit
Æe je slabejši on ima kam fporit*- (*pobjeći)
A čovek na kraju ti oda se cugi
Od tuge će ženu popegla mu drugi

Bilo kak bilo,to tomu je tak
Ak ljubav te strefi grdi je vrak
Tu će kaj sfušaš otavlja ti trak
I vidiš na kraju kak bil si bedak

[riba]

               Zubobolja

Tri dana i noći te treska i cuka
Od muke po zidu glavom bi ruknul
Al je sramota za muža starejšeg
Da strah ga zubara koj bi ga spuknul

Nek ga zalijeva i vodom i vinom
Travi ga pravom domaćom žganicom
Ni korpa Brufena ti njega ne  smiri
On trga se bolje sa prvom te kmicom

Praf budi sakom koji se igral
Dok bilo je vreme ga je zapustil
Pa se je s pravom jemput pobunil
I još se ni ne zna ko bu popustil

[riba]

                Orać

Još predi zore puknul bi bičem
Razbudil pospane selske se pese
Zatuklo bi  selom kopito teško
Zaparalo cviljenje strgane lese

Kotačem drvenim put bi zarezal
Tak onda se zvalo to zgaženo blato
Pipu potegnul napunjenu škijom
Zakrival bi dimom  lice kosmato

S kmicom odlazil,i kmicom se vraćal
Je Sokola gonil prek  polja i klanca
On zemlju ni oral,on bi joj  tepal
To bila je ljubav i prava romanca

Već Sokola nije kaj bi se zritnul
Sprhel drveni je kolski kotač
Još dok na njega neko se zmisli
Reće,to bil ti je negdar pravi orać

[riba]

                     Suša

Sposušilo sunce zemlje je grudu
Na njoj već se vidi velka suhoća
Æe vodom ju mrzlom naglo zaliješ
Zdrobila bu se kaj gusnata ploća

Kamen se beli na prašnjavom putu
Ga ne zarašća ni mehenj,ni drać
I đurđica sklopila liste je svoje
Kakti da prosi za nebeski plać

Veter spomeće presuho dvorišće
Prašinu zdiže prek hižnoga krova
Čak ni krtinca najti ne moreš
Glibokše krt negde zgleda da rova

Ovak il onak  živeti se mora
Al da predugo tak ne potraje
No,rečeju ljudi da kišno je loše
A sušno da ipak dve kore nam daje

[Juznjak]

Svaka cas Riba!

[riba]

                 Ftič

Tek oči si odprem,on već cvrgulji
Pesmu po pesmu mi se junači
Onda začkomi,pa mislim počiva
On pa na zemlji glistu navlači

Pa mu se rado koji prikljući
Spod ljeskova grma,ili spod bora
Malo im pesma raštimano zvući
Al zato je glasna kaj orgulje s kora

I kak bi to moglo nekomu smetat
Kaj oni tu malo zjutra kričiju
Da bi jih išel kamenom gađat
Naj se po grmlju si razletiju

A je to došlo kaj novog na svetu
Su se to jako tak zmenili ljudi
Da im je lepše dok puške grmiju
Nek da im ftićek na grančice gudi

[riba]

                      Trs

Dok si mladičku pod žicu sprovajaš
Ko mogel bi reći kak to ne voliš
Jer ne bi se onda baš tuliko mućil
Da klekneš pri sakom kaj Boga da moliš

Škicneš ga malo od gore do dole
Pogladiš tu staru raspukanu koru
Na njoj njemu sako leto se pozna
Isto kak čoveku ostavlja mu boru

Na suncu i dejžđu,vetru i snegu
On frće se vija ,si pomoći išće
I bori se bori,raste i rodi
Al starosti teret ga zemlji pritišće

Ga paziš i daješ više nek treba
Dok raste z njim tvoja sreća narašća
No ipak ponekom se vreme istroši
Od njega se srce teško oprašća

[riba]

                Oblaki

Časom su črni,časom pak sivi
Tirani vetrom se nebom vrtiju
Jedno ih vreme držiš na oku
A ti za bregom se kakovim skriju

Prozirni,beli od čipke natkani
Il,kaj da bele cvete bi zgustil
Razidu se nebom levo i desno
Kak da bi ovce po traniku pustil

®uti,črleni za suncem bežiju
Pa dok zahaja se bolje se žare
Kmicom se zgube i jeni i drugi
Kaj da bi sliku odrezale škare

I kak putuju se menja nijansa
Tu farbe posložit je moći na volju
Od jutra do noći,ak bi to pratil
Nebo je slićno procvetalom polju

[riba]

                 Reć

Od reći bi čovek trebal sak biti
Jer ono kaj rećeš tog se i drži
Stoga premisli besedicu saku
Jezik od mozga naj nije ti brži

Kakav to čovek si reć ne poštiva
Još krivo se kune na milo i sveto
I sebi se vleće,i nikom ne daje
A stećeno tak je sto put  prokleto

Pa bilo vu miru,ili vu ratu
Je poštenu braniti treba reć svoju
Na korist će ona  bi nekomu bila
Te nigdar ne pital za ime,il boju

Zakaj bi čovek živel na laži
Tek istina lice ti njegvo ozraći
Ne mora reć saka ni velika biti
Da toga prepuno nekomu znaći

[riba]

                     Vinska

Gde zlatni kozarci po zraku zvoniju
Natočeni vinom kaj venec ga krasi
Tu pravi pajdaši bi pesmu si zdigli
A reć saka vinu na prisegu glasi

Sak se po svome nećim ponosi
Je nekom predraga vera u Boga
Æe pa je nekom ta vinska pri srcu
Pred kim bi se trebal on sramiti toga

Za treznog pevaća nikak ta nije
No kupicom sakom bu se zagreval
Pa makar i nije za priliku saku
Al,vino ko štuje bu rad ju popeval

[riba]

           Malo istine  

Neki put dejšć zna dosadan biti
Pogotovo meru dok prekoraći
A onda ga sunce pošteno zakuri
I svojom žestinom sve poozraći

Rećeju da nam plašt je pretanki
Kaj pijani neki se primili toga
Sivo življenje gradsko im zakon
Tam se ne vidi sunca prek smoga

Zakaj tak nećim plašiti ljude
Nije ni istina se kaj se piše
Pa će i jaće tu malo zapeće
Zdravlja na selu ipak je više