Proces prerade bijelog grožđa

[Razor]

Da, super, to su kolicine koje je definitivno steta "baciti"!
Pogotovo ako se jos i bistri bentonitom pa je taloga duplo vise.

Ostali, kako rjesavate problem velike kolicine taloga?

Ja pretočim talog u nekakvu plastičnu posudu s poklopcem, zasumporim, pričekam još nekoliko dana i usisam bistri dio s centrifugalnom pumpom prije nego šta počne vreti.

[kos]

Ja pretočim talog u nekakvu plastičnu posudu s poklopcem, zasumporim, pričekam još nekoliko dana i usisam bistri dio s centrifugalnom pumpom prije nego šta počne vreti.

Zasumporis jos jednom? Jer, sve skupa je vec sumporeno za talozenje, ne?

[jnix]

ako ste dobro sumporili masulj prije prešanja, znači zaštićen je od oksidacije, onda je i taj talog pun sumpora i donekle zaštićen. ja ga nekad bacim na prešovinu koja je za proizvodnju ili rakije ili onog težačkog vina kako je kolega rekao (ja ga zovem D2 po nekad nafti kak je bila D1 i D2)  i onda ponovo isprešam tako da ta prešovina služi kao dobar filter. znači prvo natrpam prešu , napravim na vrhu toga rupu kao ljevak-udubljenje i tu ulijevam talog,  a čiji sok ,čisti polako izlazi van sastrane i onda sve lagano-polako prešam .  sada to ulijem kako je razor rekao u jednu plastičnu bačvu i ostavim opet na taloženju, i da, dodam malo vinobrana jer ipak je sve to izračeno i opet se taloži 48 sati (sok još uvijek ima u sebi bentonita i želatine) . takav mošt odvojim i popravim sa šećerom i ide na kipljenje (sve isto kvasci,hrana...)ali kao posebna količina za vino tzv. D2 i gemištaciju...

[Razor]

Ne mora biti "D2" nakon taloženja i isisavanja. Ostane jako puno aroma  u tome, posebno ako se radi  o aromatičnim sortama.
Sve  ovisi o sorti i procesu vinifikacije. Ja sam isisavinu od taloga znao staviti u primarnu bačvu i zadovoljan sam doprinosom!

[jnix]

razor;
ma slažem se , ali me to vino uvijek vuče na malo teže mirise, grublje, ili je to samo zato što znam da je od taloga pa me asocira na nešt lošije...čuj ipak je u toj maloj količini velika koncentracija svega onoga što želimo odstraniti...

[Razor]

Da, moguće, ali ovisi o tehnici vinifikacije

[poznanovec]

razor
         dal je to tak kak veli kos, ak se kod taloženja dodaje želatina i bentonit taloga ima duplo
         dal je neophodno dodavat bentonit i želatinu ili može proči i bez toga, mislim samo sa pirovinom i ledom
         kak ti opće to delaš

[kos]

Cuj, kod mene je _definitivno_ puno vise taloga kad bistrim most bentonitom i zelatinom. Vec 2-3 godine zaredom to radimo, i to je cinjenica. Sad, da li nesto krivo radimo, ne znam. Iako tu kod dodavanja bentonita i zelatine u most nemas sto pogrijesiti ako slijedis upute o kolicinama...
A sad, treba li to ili ne... Ivan ce ti reci da nije nuzno, Quercus ce reci da bi svi (pogotovo mi malo neiskusniji) trebali to raditi... Ostaje na tebi. Bistrenjem se uklone neke stvari iz mosta, i vino je kasnije generalno stabilnije, teze se kvari, "cisce" je (tu mislim na kemijsku cistocu, ne mehanicku). Isto tako, vjerojatno, bistrenjem odstranis i dio tvari koje su karakteristicne za taj most, i doprinosis proizvodnji "standardiziranijeg" vina. Koliko napravis pozitivnog, a koliko negativnog, na kraju je tvoja ocjena. Ja osobno mislim da na nivou na kojem ja radim vino je bolje bistriti, jer nemam sve idealne uvjete da bih i vino s vise "karaktera", ali i osjetljivije, dugo drzao na visokom nivou. No, ove godine mozda i necu bistriti, jer 20% taloga umjesto 10% mi je postala problematicna kolicina za baciti.

kos

[Mrgud]

"Iznimno ako želimo iz pokožice ekstrahirati što više mirisnih tvari onda ćemo ostaviti masulj 12-24 sata u posudi, naravno uz obavezno sumporenje".

Vezano na gore  navedeno, moje pitanje je slijedeće: koje su prednosti, a koje mane ostavljanja sumporenog masulja cca 20-tak sati radi djelovanja pektolitičkih enzima?
Da li ima svrhe isti postupak provoditi za sorte Kerner i Chardonnay?
Osim toga, da li itko od vas taloži mošt samo sa enzimima tj. bez dodavanja želatine i bentonita i kakva su vaša iskustva?
Hvala,

[jnix]

znamo da od jako puno stvari ovisi šta ćeš raditi sa masuljom i moštom, nema formule već odluka kada vidiš grožđe i kakvo vino želiš od njega.
-sve što želiš napraviti u vidu postupaka za poboljšavanje, treba raditi u moštu, pa znači i bistrenje i taloženje enol.sredst. a duljina ovisi o naputku proizvođača istih..
-loše , trulo grožđe se ne smije sa enzimima tretirati niti macerirati jer će otopiti i te loše spojeve-tvari... a koje ne želimo u vinu..
-taloženje bez enol. dodataka samo za jako zdrava i teh.zrela grožđa i može biti dulje ako imate uvjete u podrumu, (temperatura).
-negdje sam već pisao za pretok mošta od preše do bačve sa malim pumpama koje mogu koštice samljeti i tako rade masu koja je prelagana da se brzo  staloži pa se čini da  je taloga puno više, moje iskustvo, bolje ga je prebaciti sa kantama tada će cijele koštice pasti na dno...

[Koshpa]

Potaknut jinxovim prijedlogom odlucio sam ove godine odvojit 50ak litara mosta i napraviti 2 polsuha vina. Pitanja:
1. Imam dvije staklene flase od 50l pa me zanima jel bolje u njima obaviti vrenje ili u 2 drvena suda od 170l? Ciljana kolicina je nekih 50ak litara max.
2. Napravio bi dvije odvojene sorte (dakle svaka do 50l mosta) pa me zanima koje bi mi sorte preporucili i opcenito koju su vasa iskustva s polusuhim vinima? Moja zelja je napraviti 50l polusuhog rajnskog rizlinga i 50l skrleta. Brat bi recimo umjesto rajnskog rizlinga uzeo grasevinu. Sto mislite koje bi od ova 2 vina bolje bilo kao polusuho?

[Razor]

Zasumporis jos jednom? Jer, sve skupa je vec sumporeno za talozenje, ne?

Dodam još malo, bitno mi je da ne smije provrijeti, a to na talogu jako hoće!
Svaki dan se mora kontrolirati. Ako počne vreti slučajno, prepumpam koliko se da.
To znam i ledom hladiti jer to nije neka količina, otprilike 200L toga.

razor
         dal je to tak kak veli kos, ak se kod taloženja dodaje želatina i bentonit taloga ima duplo
         dal je neophodno dodavat bentonit i želatinu ili može proči i bez toga, mislim samo sa pirovinom i ledom
         kak ti opće to delaš

Stavljam obavezno bentonit prilikom taloženja mošta.  Nakon završetka vrenja koristim sil flock i tekuću želatinu( hydroclar ).
Taloga ima malo više nakon taloženja mošta, ali to izdvajam u posebne posude, zasumporim, pričekam do tjedan dana i izvučem bistri dio usisnom centrifugalnom pumpom prije vrenja. Tako dobim još do 100 l mošta iz taloga, koje bi inače bacio. Led ne koristim za mošt/vino, jer imam toga previše. Ko bi to ohladio i svaki dan mijenjao led za preko 1000 L vina.
Imaju ili znaju posuditi ljudi inače aparate za hlađenje pive, pa spoje crijevo s tim aparatom, crijevo ide dalje u spiralu i stave u inoxicu. Odlična stvar, vidio sam to na djelu, hladi na 4°C, led uopće nije potreban, a i količina sumpora je minimalna prilikom taloženja. Samo teško je tako nešto nabaviti.

[Jeremija]

Kod bentonita je inače više taloga za razliku od pentagela.

[trebor]

Pozdrav. Imam problem. U subotu smo kod prijatelja pobrali grožđe. Čista noja. E sad, pošto ja imam iskustava s taloženjem cjepljenog grožđa, odlučili smo taložiti noju, onak' za probu cca 200 litara. Na tih 200 litara smo stavili 2,5 vrećice pirovina i četiri flaše od 1,5 litara leda. Kad ja taložim svoje cjepljeno grožđe, meni se mošt nakon 48 sati izbistri. Nije baš kristalno čisti, ali sasvim dovoljno za pretok u bačvu i dodavanje kvasca. Danas, nakon cca 48 sati taloženja, noja je i dalje mutan kao i prvi dan. Kako da s obzirom da je veće prošlo 48 sati pospješim bistrenje? Bojim se da ne počne vreti na talogu.Znam da je noja u pitanju i da ne volite o tome raspravljati, ali dajte da pomognemo kolegi. Hvala.

[jnix]

tudum je ne-moštno grožđe ima jagode koje su više kao gumene, sluzave nema soka puno, zato i mora biti duže na masulju, tako da ti je to ok staloženo u smislu onoga kaj i treba taložit , a to su teži materijali, koštice , zemlja i sl.   pretoči i daj kvasce i imat ćeš vino mirisno po dinji što je super za tudum.