Rezidba, uzgojni oblici, vezanje vinove loze

[Podrumar1987]

@Sve će se to promjeniti kada zvaršim faks za 3 meseca...

Ja ti tak planiram svaki mjesec nekaj poduzet,a onda  ti se desi nako sranje neplanski i ode plan.Eto ovaj me mjesec popravak oba auta košta 4000 kn i usrali se svi drugi planovi 

Slažem se ,ali treba se barem nadati...

[Brane]

Slažem se ,ali treba se barem nadati...

Heh, prijatelj, uzdaj se ti u sebe, pusti nadu, vele ljudi da je "nada"...hm, laka

[Podrumar1987]

Heh, prijatelj, uzdaj se ti u sebe, pusti nadu, vele ljudi da je "nada"...hm, laka

Siguran sam da ću nešto od svojih želja postiči pa makar bila situacija u državi koma...

Najveća mi je želja da posadim vlastito trsje sebi za dušu i gušt. U kojem ću ja odlučivati kada i sa čime će se prskati ili prihranjivati, tj raditi onako kako mislim da je najbolje...
Netrebam puno 500 trsova bi mi bilo čisto dovoljno ( 150 Manzoni bijeli, 150 Zweigelta, 100 Traminca mirisnoga, 100 Muškata žutoga), zatim ako dude moguče sklepat ču neki podrum i to bi bilo to...  

[Mc Ozy]

Piči po svome, mladi prijatel. Učil buš u hodu i nabavljal opremu, samo zagrizi. Već sad imaš dobro vino. A tvoja lijepa Slovenkica bu fakat vinska kraljica. Oboje imate moj glas ! Glede onih kvačica : prstenovanje preporučju odmah nakon cvatnje, tak da ono, za dva-tri tjedna baš ne mora biti nekih efekata. no, ja bum probal par trsova čim prije !

[Mitja]

Da, ispitivanjem su utvrdili da sve dalmatinske sorte crnog grožđa daju vrhunsko vino ako po lozi urod ne prelazi 1kg,u protivnom nemaš vrhunsko grožđe i nemaš cijenu od 22kn po kilu grožđa!
Broj pupova određuje broj grozdova tako de se ovdje vrlo malo redi zelena berba,a i loza puno lakše podnosi sušu koja je iz godine u godinu sve veća.

To i je problem kod uvoznih vina,ali jedno bi trebalo biti sigurno a to je da bi se "vrhunsko"vino trbalo raditi od onoliko grožđa koliko ta vrst loze daje vrhunskog grožđa.

Ok,podržavam računicu i imam drugi primjer: dozvoljeno je imat po trsu max.6 pupova i tu igra slijedeće da je moguće imati lozu po 1m2 i jedino tako možeš dobiti max. urod i kvalitetu.

komentar.

pravilnik o vinu govori da za vrhunsko grozde prinosi ne smiju biti veci od 12 tona dole kod nas. ajmo rec da je to 1kg po lozi ako je sadjena 1x1m = 10.000 loza/hektar. to znaci da ako je sadjena na 1x2m moras imat 2kg/lozu da bi dobio isti urod, ili 1,5kg/lozu ak je sadjena 1x1,5m.... tako da je kg na lozu jako relativan pojam.

ja nikad nebi sadio manje od 1,8m red od reda ako planiras lozu dizat na ®ICU (sta sad skoro svi rade). osvjetlenost lisca je skroz drukcija ako je loza na takje ili na zicu a razmak sadnje je isti.

omjer izmedju rasta i prinosa je jako bitan i mislim da tu ljudi (kod nas) najvise grijese jer preslabo opterete lozu. normalno ima primjera di i previse. ljudi jos rezu po starinski, 2 do 3 brka bez obzira na to koliko gusto je vinograd posadjen. onda su loze prebujne, grozdje se osipa, terba skidat skoro sve zapirke...

po literaturi (ovisi o puno faktora) na duzinski metar reda bi moralo doc 10-15 prutova (za vrhunsku kvalitetu), dole skoro nitko nema vise od 6 po metru. optimalna listna masa bi znacila imedju 6-10 prutova na m2, dole imas 2,3 na m2. a da ne govorimo o tome kako je lisce osvjetljeno kad se veze prut preko pruta. na kontinentu nebi ubrali kilo grozdja...

barem je tako kod nas iako stvari idu na bolje, sve se radi kao nekad a lozu se dize u zrak i/ili sadi se tako da mozes proc traktorom, sta zahtijeva skroz drugu tehnologiju rada..

[gabro]

pravilnik o vinu govori da za vrhunsko grozde prinosi ne smiju biti veci od 12 tona dole kod nas. ajmo rec da je to 1kg po lozi ako je sadjena 1x1m = 10.000 loza/hektar. to znaci da ako je sadjena na 1x2m moras imat 2kg/lozu da bi dobio isti urod, ili 1,5kg/lozu ak je sadjena 1x1,5m.... tako da je kg na lozu jako relativan pojam.

ja nikad nebi sadio manje od 1,8m red od reda ako planiras lozu dizat na ®ICU (sta sad skoro svi rade). osvjetlenost lisca je skroz drukcija ako je loza na takje ili na zicu a razmak sadnje je isti.

omjer izmedju rasta i prinosa je jako bitan i mislim da tu ljudi (kod nas) najvise grijese jer preslabo opterete lozu. normalno ima primjera di i previse. ljudi jos rezu po starinski, 2 do 3 brka bez obzira na to koliko gusto je vinograd posadjen. onda su loze prebujne, grozdje se osipa, terba skidat skoro sve zapirke...

po literaturi (ovisi o puno faktora) na duzinski metar reda bi moralo doc 10-15 prutova (za vrhunsku kvalitetu), dole skoro nitko nema vise od 6 po metru. optimalna listna masa bi znacila imedju 6-10 prutova na m2, dole imas 2,3 na m2. a da ne govorimo o tome kako je lisce osvjetljeno kad se veze prut preko pruta. na kontinentu nebi ubrali kilo grozdja...

barem je tako kod nas iako stvari idu na bolje, sve se radi kao nekad a lozu se dize u zrak i/ili sadi se tako da mozes proc traktorom, sta zahtijeva skroz drugu tehnologiju rada..

Nije mi jasno šta je pjesnik htio reči.

[Mitja]

sam si napisa neka ljudi komentiraju, eto pa sam komentira nije ova kritika bila namjenjena tebi.

probat cu jos jedanput objasnit iako mislim da da ono sta sam napisa itekako ima smisla, procitaj jos jednom. ovo su zapravo osnove vinogradarstva.

uglavnom to sta ti kazes 1kg po lozi za vrhunsku kvalitetu samo po sebi ne govori bas puno/precizno. puno vise govori o opterecenju ako je napisano koliko kg po hektaru se proizvodi, jer bi se opterecenje moralo odnosit na zemlju a ne na lozu. zato i pravilnik o vinu govori o kg/hektar

6 pupova na lozu je pravo opterecenje za vinograde posedjene jako gusto, npr. 1m x 1m. to znaci da na zivotni prostor jedne loze (koji je u uvom slucaju 1m2) doci 6 mladica, sta je zapravo optimalno opterecenje i ocito su stari to znali.

u vinogradu posadjenom red od reda 2m i loza od loze 1m opterecenje bi moralo bit duplo vece, za dobit istu kvalitetu grozda, jer imas duplo manje loza. u ovom slucaju zivotni prostor jedne loze je 2m2 tako da bi ta loza morala rodit duplo vise nego prva.

hoce li kvaliteta zaista biti ista, nemam pojam....prije hoce nego nece jer ces u oba vinograda imat isti urod. u slucaju da i u jednom i drugom vinogradi rezes na 6 pupova, u ovom drugom ces izgubit (prirodni) balans izmedju rasta i prinosa i taj vinograd ce biti prebujan. u ovom slucaju sigurno gubis kvalitetu...proizvodis lisce a ne grozde. sta se cesto desava.

[Koshpa]

Ajde barem neka polemika nakon dugo vremena. Zaboravljate ovdje najbitnije faktor, a to je sorta vinove loze. ja mogu navesti primjer 2 velike krajnosti, bijeli pinot i rajnski rizling. Prvi trpi ogromno opterecenje, dok drugi trazi izrazito malo opterecenje...

[Razor]

Ja sam se igrao sa tramincem prilikom rezidbe i mogu reći da negativno reagira na opterećenja. Mada je i gnojidba tu veliki faktor, no zadržao bih se samo na sorti.
Namjerno sam rezao neke jake trseve na 3 lucnja, zanimalo me je šta će se desiti. U pravilu bi se dešavalo sljedeće. Ili bi se dio cvata osipao ili ako bi se i zavezalo sve grozdovi bi bili znatno manji i slabije kvalitete, a na godinu taj trs bi puno slabije rodio. Napominjem da za razliku od nekih sorata traminac ima rodne suočice na pupu ( dvije), tako da je plijevljen normalno, dakle bez tih suočica.
Inače dajem prednost kvaliteti, a ne kvantiteti tako da me ove priče koliko kila po trsu previše ne zanimaju. Smatram da je bolje da ima manje grožđa po trsu i da je kvalitetnije, nego suprotno, pogotovo za visokokvalitetne sorte, jer se tek onda može izvući pravi potencijal od vina.
Lijepo se vidjelo kako je završila graševina po 1,80 kn mislim, a jedna od najboljih godina bila za nju

[Mitja]

sigurno da svaka sorta ima svoje zakonitosti i trazi specificno opterecenje. bas kao i svaka loza za sebe. ja sam prvenstveno mislio na plavac, koji je rodna sorta sa vecim grozdovima (150-300g) i trazi manje opterecenje za razliku od sorata sa manjim grozdovima. tu se slazem sa gabrom

i drugi faktori vjerojatno utjecu na cinjenicu koliko pupova se ostavlja, kao sto su dubina i kvaliteta zemlje, gnojidba, ekspozicija...a najvjerojatnije i razmak medju lozama - gustoca sadnje. vinograd di ima 6 mladica na duzinski metar lisca izgleda malo smijesno po meni (ako nije sadjen bas 1x1m).  

[gabro]

sigurno da svaka sorta ima svoje zakonitosti i trazi specificno opterecenje. bas kao i svaka loza za sebe. ja sam prvenstveno mislio na plavac, koji je rodna sorta sa vecim grozdovima (150-300g) i trazi manje opterecenje za razliku od sorata sa manjim grozdovima. tu se slazem sa gabrom

i drugi faktori vjerojatno utjecu na cinjenicu koliko pupova se ostavlja, kao sto su dubina i kvaliteta zemlje, gnojidba, ekspozicija...a najvjerojatnije i razmak medju lozama - gustoca sadnje. vinograd di ima 6 mladica na duzinski metar lisca izgleda malo smijesno po meni (ako nije sadjen bas 1x1m).  

Evo odgovora  ,prvo nisam shvatio ovo kao kritiku nego mi nije jasno zašto uopče spominjati prinos po hektaru to nema nikakve logike uvijek se govori o prinosu po lozi!!!!!!!! Loza je tu najbitnija!
Koliko sam shvatio od večine ljudi skojima sam dolazio u kontakt i što se tiče prvenstveno PLAVCA MALOG jer druge vrste ne poznajem i nisam kompetentan o njima pričat stvar je sljedeća:

1.plavac se sadi najčešće 120x80 što je za njega optomalno sve drugo je rasipnje terena koji je na otocima visoko vrijedan jer ga je malo!
2.oblik korijena je isto tako vrlo bitan a u plavca on ide prema dubini što je i logično jer traži vodu tako da mu je potrebna mala površina!
3.plavac se riže na dvokrak,na svakom kraku se ostavlja brk ili reznik sa dva aktivna pupa i jednim spavajučim (to su 4 grozda po 300g što ukupno čini 1,2kg)
4.plavac takođe ima i problem osipanja,ako se prije cvatnje ne vodi računa o zapercima i prirast lišća bude velik grožđe se strahovito osipa

Iz iskustva mogu zaključiti i slijedeče stvari koje su i malo kontradiktorne ali istinite;povečanjem kvadrature zemlje po lozi i povečanjem opterečenja po lozi dobija se veči prinos što je istina ali se strhovito gubi na kvaliteti manji su sladori i puno su niži polifenoli i ekstrakti što je kod plavca strašno važno,ne čiščenjem zaperaka poslije zametanja povečava se lisna masa koja pridonosi tome da loza manje pati od suše jer po noći upija više vlage iz zraka i optimalno je da loza ima cca4m2 lisne mase što uopće nije problem ako je loza na žici visine cca120.

Iove godine sam dobio pohvale za plavac od g.Lea Gracina i jedino što mi je bitno je povečanje kvalitete prinos mi uopće nije bitan jer to dobijam cijenom koja je za vrhunski plavac veoma visoka!!

Evo malo materijala za diskusiju

[Mitja]

Iz iskustva mogu zaključiti i slijedeče stvari koje su i malo kontradiktorne ali istinite;povečanjem kvadrature zemlje po lozi i povečanjem opterečenja po lozi dobija se veči prinos što je istina ali se strhovito gubi na kvaliteti manji su sladori i puno su niži polifenoli i ekstrakti što je kod plavca strašno važno,ne čiščenjem zaperaka poslije zametanja povečava se lisna masa koja pridonosi tome da loza manje pati od suše jer po noći upija više vlage iz zraka i optimalno je da loza ima cca4m2 lisne mase što uopće nije problem ako je loza na žici visine cca120.

Iove godine sam dobio pohvale za plavac od g.Lea Gracina i jedino što mi je bitno je povečanje kvalitete prinos mi uopće nije bitan jer to dobijam cijenom koja je za vrhunski plavac veoma visoka!!

prvo cestitam na vinu!! volija bi ga probat, nemoj sve popit ili prodat

vise manje se slazem sa svim sta si rekao, samo mi nije jasno ovo o fenolima i ekstraktu. di si to nasao, mozes poslat link ako je na netu? amerikanci i australci sade na razmak od i vise od 3m red od reda i 1,5m lozu od loze, pa nemaju problema sa sladorima i fenolima...

koliko ja znam i sladori i fenoli najvise ovise o kvaliteti osvjetljenja lisca,  opterecenju sa grozdjem - sta je logicno i jako bitno,  te o kvaliteti zemlje. zaboravimo sad na opterecenje i zemlju, uzmimo dva ista vinograda s tim da je jedan dobro osvjetlen a drugi slabo.

sta utjece na osvjetlenost? polozaj (redovi sjever-jug su bolje osvjetleni od istok-zapad) i sirina reda koja mora biti vecja od  visine listne mase (pogotovo za crne sorte).

sta utjece na kvalitetu osvjetlenosti i mogucnost sta bolje fotosinteze za lozu? prvenstveno zdravo i mlado lisce koje je dobro osvjetljeno. zaperci imaju jacu sposobnost fotosinteze nego lisce, sta je jako bitno za kasne sorte. koliko znam u gustim vinogradima su se zaperci skidali i to zestoko. takodjer lisce - mladice ne smiju rast jedna preko druge, sta se dogadja kod vinogradara koji ne rezu vrhove, nego se veze mladice preko drugih mladica. svaki list koji je u totalnoj sjeni cini vise stete nego koristi.

mislim da je sadnja 1x1m ili 0,8x1,2m bila idealna za stari nacin na takije bas radi boljeg, skoro idealnog osvjetljenja. ali to ne vazi kad dizes loze na zicu, redovi moraju bit siri.

kazes da je optimalnio 4m2 lisne mase na 1kg grozdja? to bi znacilo lisna masa od 4m visine i 1m duzine, a di ces to stavit? nemoguce!! i to sve na 6 mladica??? mislim da je u nasim uvjetima dovoljno 1-1,5m2 za kg..        

[MALI MIHA]

da li je tko krenuo u rezidbu
 danas sam prolazio pored jedne table kutjevačkih vinograda pa su krenuli s rezidbom
al imaju neki stroj koji poreže rozgve između zadnje i predzadnje žice i onda je rezačima lakše lozu izvlačit van bar je to moj zaključak 

[Mušketir]

][url][/url]

da li je tko krenuo u rezidbu
 danas sam prolazio pored jedne table kutjevačkih vinograda pa su krenuli s rezidbom
al imaju neki stroj koji poreže rozgve između zadnje i predzadnje žice i onda je rezačima lakše lozu izvlačit van bar je to moj zaključak 

http://www.messis.hr/poljoprivredni_strojevi.asp?id=GIA&prikaz=opis

[MALI MIHA]

ma viđao sam taj stroj prije po sajmovima al mi nije bilo posve jazno šta točno rade s njim
 nezz koliko bi to kostalo da mi porezu moje rozgve tako u vinogradu