Rezidba, uzgojni oblici, vezanje vinove loze

[Gringo]

prijatelju,nemoj tako das svoje misljenje na neki svoj post,a onda ak ti i neko hoce odgovorit mora po podforumu traziti gdje si go uopce postavio i da vidi sto zapravo pitas.vidljivo je da si dobio par odgovora,pa se odluci,iako po mojem si ga prerano malo pustio na visinu sto ti sad moze u pocetku izgledati super,ali pitanje nece li se za koju godinu desiti problem da trs zbog nerazvijenosti korijena pocne  naglo sabit
no zelim ti da se ne desi nesto takvog

Hvala na savjetu.

[MALI MIHA]

Ja koristim one papirnate sa žičicom, drže debele lucnje, lako ih sa škarama prerežeš na godinu, zakon.
Samo to uzimam. Jedino malo prsti bole preko 1000 komada vezanja.
Za ispravljanje trseva koristim onu plavu špagu za baliranje, jaka je i pouzdana.

e kupi si one gumirane sa žicom isto sam umjesto papira je guma isti ku,, al je lakse za radit s njima ne ureze se u ruke

[Razor]

Špagu pokupim kad se istroši, prilikom rezidbe mičem stare špage. Ove žičice na vezicama su bezopasne, ona sama istruli u vinogradu, a premala je i premeka da bi se mogla omotati oko kopačica. Zapravo, rijetko koja i završi u vinogradu jer ostanu na lucnju koji odrežem i spalim. Deblje lucnje i suhe panje od loze koristim za roštilj prvenstveno. Ostalo spalim na hrpi.
Hrpa granja mi se vidla iz satelita na googlu, nisam mogao vjerovati

[DarzaJ]

Sa papirnatim vezicima sa žicom sam zadovoljan a isto za potrebe vezanja trsova ili voćaka koristim onu špagu za baliranje.
Špagu svake godine promjenim jer izgubi svojstva zbog sunca i ne ostavljam je u vinogradu. Ove papirnate vezice sa žicom s vremenom istrunu, žica se nakon dvije godine potpuno raspadne ako je koja ostala u vinogradu.

[Gringo]

Da,bekovina je izraz i kod mene,ali kod drugih nije pa sam zato tak napisal  ,je vežem mlade trse s njom čisto iz tradicije i nešto kaj imam na kolcima,po žici tu i tam više koristim onu čeličnu žicu u papiru ili nekaj slično,razgradivo,plastiku ne 

Bekovinu koristim i na kolju i na žici. Popikal sam deblje šibe u pijesak za potokom i sad je imam za prodati.

[lola]

 kad je najbolje početi sa rezidbom

[tupka]

Bekovinu koristim i na kolju i na žici. Popikal sam deblje šibe u pijesak za potokom i sad je imam za prodati.

Bekovina? Jel to možda ono kaj se kod nas zove "Vez". Sadilo se uz vinograde, ima lišće slično ljeski. Imam živicu od toga, i dok mi kaj treba povezati vežem s tim. Trenutno imam za rezati, šibe su sigurno duge 1-1,5 m.

[trebor]

Ja vežem s "gužvicama" (žuta vrba). Zbog tradicije, ekologije i estetike. Lijepo izgleda kad je sve povezano.

[Gringo]

Bekovina? Jel to možda ono kaj se kod nas zove "Vez". Sadilo se uz vinograde, ima lišće slično ljeski. Imam živicu od toga, i dok mi kaj treba povezati vežem s tim. Trenutno imam za rezati, šibe su sigurno duge 1-1,5 m.

Bekovina ti je žuta vrba.

[pirou]

Imam taj jedan stariji nasad od djeda. 30 godina. Razmak preko metar trs od trsa,
I malo proučavam Amerikance kak oni s lozom gospodare, točnije uzgojne oblike.
Primjetio sam da ih velika većina uzgaja na kordonce, točnije jednostruki i dvostruki Royat.
Primjećujem pozitivnu stranu: lakša rezidba, nema vezanja lucnjeva, manje razmišljanja(brže-urednije).
Jedinu negativnu stranu vidim u tome kaj ti štrljci stalno idu u zrak.(smatram da ak previše ode u zrak da bi trebalo ostavit koju granu iz spajućeg pupa i tak spustiti štrljak.)
Zanimaju me vaša iskustva, jer ja ne vidim zašto ne probati takav uzgoj.
Ponavljam to je stari nasad, u novom imam jednostruki Guyot i to je zakon.
Hvala.

[Mc Ozy]

Kad već spominješ kordonce, ja radim istu stvar. Vinograd star 43 godine, pomalo mijenjam sortiment, podsađivanjem i iz starog uzgojnog oblika "krakovi na reznike - lepeza" prelazim preko Guyota, (sada) prema kordoncima. ®elim probati. Ta mi je parcela manje važna. Točno je da je moguće izduživanje krakova, ogoljenje kordonca, ali postoje podvarijante s prigojnim reznicima, koji otklanjaju te opasnosti. A uvijek je moguća i obnova kraka kordonca. Zar nisu prastare brajde uz zidove i plotove baš takvi nedefinirani kordonci pa traju po sto godina? Mislim da treba redovno gnojiti i prihranjivati takve uzgoje. Sve ovisi o opterećenju pupovima, ali mišljenja sam da je ovo s jednostranim Guyotom, na max. 10 pupova premalo. Ok,ok kvaliteta i bla,bla...

Evo obrezali smo vinograde i uglavnom već par godina raspravljamo skoro samo o Guyotu. Netko manje upućen bi mogao pomisliti da je to univerzalni, općesvjetski, bogomdani , propisani uzgojni oblik. A nije tako. U Portugalu se ponegdje loza jednostavno pušta na drveće i do berbe ne dira. No to su krajnosti. Dakle, evo, dok nam je još sve u glavi, nekoliko skica uzgojnih oblika iz literature. Tek da proširimo vidike i ne robujemo šablonama. Loza se može rezati na doslovce milijun načina, jasno uz poštivanje nekih općepoznatih normi prihrane, terećenja i zaštite !

[pirou]

Ok Mekozi!
Po pitanju Guyota, meni je glupo kao malom proizvođaču trs opteretiti sa 10ak pupova.
To je premalo. Ako svake godine uredno gnojim i prihranjivam može on i više - do 18 pupoa bez srama.
I ne vjerujem da će mu kvaliteta toliko pasti.
moje mišljenje.
 uvjet je razmak sadnje....

[Mc Ozy]

Koliko vidim ovdje oko mene većinom sade na 140 / 80cm. Mislim da ću ja tako dogodine jednu parcelu sovinjona ( odgovaraju me radi zaperaka) ili nekog muškata. Iako je trend u svijetu, ono 8 - 12 000 po haktaru !?! Da poplaviš !

[teran]

Imam taj jedan stariji nasad od djeda. 30 godina. Razmak preko metar trs od trsa,
I malo proučavam Amerikance kak oni s lozom gospodare, točnije uzgojne oblike.
Primjetio sam da ih velika većina uzgaja na kordonce, točnije jednostruki i dvostruki Royat.
Primjećujem pozitivnu stranu: lakša rezidba, nema vezanja lucnjeva, manje razmišljanja(brže-urednije).
Jedinu negativnu stranu vidim u tome kaj ti štrljci stalno idu u zrak.(smatram da ak previše ode u zrak da bi trebalo ostavit koju granu iz spajućeg pupa i tak spustiti štrljak.)
Zanimaju me vaša iskustva, jer ja ne vidim zašto ne probati takav uzgoj.
Ponavljam to je stari nasad, u novom imam jednostruki Guyot i to je zakon.
Hvala.

Uskoro stižu slike na navedenu temu oko kordonca.
Viječno pitanje; Guyot vs. Kordonac
Evo nekoliko fakti (neke sam i osobno potvrdio u praksi):
1. Vezidba
Kordonac samo dok je mlad; Guyot svake godine...... K vs. G...... 1:0
2. Rezidba
U načelu je kod Guyota jednostavnija, ali ipak nije. Naime, ključ Guyot je (prigojni) reznik koji se mora pravilno pozicionirati, dok je lucanj privremen i samo služi za urod tekuće godine. Samim time njegova pozicija je manje bitna (iako se esteti jako bune po ovom pitanju; međutim vinova loza se ne uzgaja zbog estetike, već zbog grožđa). I ovo je gotovo ključna stvar - pravilno pozicionirati reznik. Ono što je kod Guyota važno, vrši se samo 1 rez dvogodišnjeg drva (stari lucanj) te 1 rez jednogodišnjeg (prigojni reznik) i prikraćivanje (vrh novog lucnja). Ukoliko se vrši (ili se vidi u vinogradu rez) 3- ili višegodišnjeg drva znači da vinogradar nije ovladao tehnikom Guyota i to je veliki minus.
Zašto je ovo važno?
Zato jer rez 1- i 2- godišnjeg drva brzo i dobro sraste te je stres trsa vrlo mali.
S druge strane, kordonac. Uglavnom se korsite reznici sa 2 pupa, te se pri uzgoju od 20 pupova po trsu vrši oko 20-tak rezova (+ još neki). I tako svake godine, i u 10-tak godina po jednom trsu više od 200 rezova, a to je stres koji itekako iscrpi trs (s druge strane kod 2-stranog Guyota 200 rezova je skoro 50 godina rezidbe jednog trsa).
Ako govorimo o ručnoj rezidbi, Guyot je višestruko brži (glavni rezač koristi velike škare ili električne škare i vrši glavni rez dok pomoćni radnik samo vuče rozgvu van žice) od kordonca gdje "glavni" rezač mora i čistiti trs. Međutim ukoliko se radi strojna predrezidba, ona je moguća samo na kordoncu, a tada se ručno popravlja rez.
Sve u svemu, kod rezidbe je rezultat K vs. G ...... 1:1 (ovisno o tome koliko je vinograd velik, koliko rezača i opreme je na raspolaganju)

3. Zaštita od bolesti
Bolest koja definitivno "tuče" kordonac je crna pijegavost. Ukoliko u vinogradu postoji problem crne pjegaovsti, kordonac je onda "debela" nula. S druge strane, količina lisne mase je kod kordonac po 1m' puno veća pa su i uvjeti za razvoj bolesti puno veći
Rezultat K vs. G......... 0:1

4. Zelena rezidba
Kod kordonca puno jednostavnija, pogotovo jer se može vrlo uspješno mehanizirati (skidanje lišća, vršikanje i bočno rezanje). Naročito je uspiješna kod skidanja lišća u zoni grozda (koja je kod kordonca jednolična, od glavne žice +15-20 cm iznad). Guyot ima puno širu zonu grozda (zbog luka lucnja) pa je zelena rezidba strojem manje učinkovita. Isto tako kod Guyota je potrebno čuvati mladicu za lucanj slijedeće godine.
Rezultat K vs. G........ 1:0

....... tako priča ide dalje. Malo Guyot, malo kordonac. U svakom slučaju, odabir nije jednostavan, jer ovisi o mnogo čimbenika; veličini vinograda, svojstvima tla, podloge, sorte, tehnologiji proizvodnje, mehanizaciji, raspoloživoj radnoj snazi..... ali ja još uvijek preferiram Guyot, gdje god je moguće.

p.s.
I zasad jedan tehnološki zahvat koji je moguć samo na Guyot-u. Rezana berba. Radi se o tome da se oko 10-15 dana prije berbe (a može i kasnije, ovisno o tehnologiji proizvodnje grožđa), određe lucanj na kojem se nalazi rod. Tada dolazi do gubitka vode (nema više veze s starim trsom) i koncentracijom sadržaja bobice (prosušivanje). Berba se obavlja kasnije i dobija se grožđe veće "koncentracije".... radi se o tehnologiji koja je prvenstveno izvediva na Guyotu, budući da je rodni lucanj već vezan za žicu i potreban je samo jedan rez po trsu. Isto je tehnički moguće i na kordoncu, ali u praksi neizvedivo zbog puno potrebnog vremena. Pa stoga ako neko proizvodi vino od prosušenog Sauvignona/Pinota/Graševine izbor je Guyot.

[Vinofil]

Dodat ću i ja nešto na ovu temu.

Treba napomenuti da dobar dio sorata ne trpi kratku rezidbu jer su im rodni pupovi dosta visoko,tek od 4-5-tog pupa.
Guyot je s vinogradarske strane puno lakši za rad u vegetaciji. Manje je lisne mase a s tim je  i smanjen potencijal bolesti. Uz to pljevidba nije vremenski stisnuta dok se kod kordonca mora obaviti do ili odmah nakon cvatnje zbog bujnosti.   Baš se i ne slažem da je c.pjegavost opasnija na kordoncu. Istina,kad se uvuče puno ju je teže kontrolirati ali zato imate više mogućnosti za rezidbu ako je  loza zaražena. Kod guyota,pogotovo jednostranog,ako je reznik zaražen nema se što ostaviti za narednu sezonu. Često pupovi na rezniku i ne potjeraju.

Osobno,samo merlot režem na guyot,ostalo sve ide na 5-7 reznika.

Nije bezveze taj trend sadnje na preko 8000 čokota po hektaru. Uska sadnja, malo opterećenje, manja bujnost a količina približno ista uzgojima na široj sadnji. I kvaliteta neuporedivo bolja.