Pečenje rakije

[didulica]

da li je potrebno baciti prvi decilitar rakije, ako je poznato da metanol isparava već na cca. 30 stupnjeva. po tome bi prva rakija koja poteče trebala biti čisti metanol, koji baš i nije naročito hranjiv ni poželjan u ljudskoj konzumaciji. znalci pomozite.

[Razor]

Da je to čisti metanol ti ne bi više bio među nama. Prvenac i patoka (prvo i zadnje se spajaju i opet destiliraju).
Dalje, samo okvirno: Od žlice čistog metanola nastupa trenutna smrt, dok od nekoliko kapi istog doživotno oslijepiš!

[didulica]

 ahaaa, zato ja slabije vidim. hvala puno

[bego]

Mislim da ovo ovdje spada.
S cime je najbolje oprati bakreni kotao ? Dali se smiju upotrebljavati prasci ?

[alambik]

Ko ne veruje da prvenac nije ukusan neka ga uhvati posebno, razredi na konzumnu jačinu, i proba (ne bojte se, od jednog gutljaja, iako je bogat metanolom, nećete ni oslepiti niti umreti.
Prvenac je bogat, ne samo metanolom, nego i aldehidima i upravo su oni krivi za loš ukus.
Opšte pravilo glasi da se, kad se destiliše sirova rakija (kad se prepiče, dakle), 1-2% je prvenac. Ovo znači da je od kotla od 100 litara sirove rakije 1 do 2 prve litre prvenac koji treba odvojiti.
Najbolje je da se destilator-početnik i mirisanjem uveri da prvenac ne miriše lepo i tek kad isteče prva litra da miris postaje lepši. Kad rakija poteče sagnite se do izlazne cevi na stabarki i pomirišite. Osećite rezak miris lako hlapivog aldehida. Kako destilacija odmiče ovaj se miris menja i postaje manje rezak a sve više i više prijatan slatkast.

[tenamar]

Poštovani!

Pošto nemam namjeru otakati vino, samo ću peći rakiju, koliko šećera moram staviti u drop, i moram li ikako?
Početnik sam i nemam mnogo iskustva sa ovim poslovima, pa vas molim da mi pomognete.

[alambik]

Poštovani!

Pošto nemam namjeru otakati vino, samo ću peći rakiju, koliko šećera moram staviti u drop, i moram li ikako?
Početnik sam i nemam mnogo iskustva sa ovim poslovima, pa vas molim da mi pomognete.

Ako sam dobro shvatio pitanje vi nećete otakati mošt (slatki sok, zbunilo me ovo "neću otakati vino"), nego ćete od grožđa napraviti kominu za destilaciju lozovače.
Ako rakija nije za prodaju nemojte stavljati nimalo šećera! (nadam se da će svi shvatiti da je ovo bila mala i neukusna šala sa moje strane).
Dakle, po definiciji, komina bez dodatka šećera mora, u teoriji, uvek dati bolji krajnji rezultat, to jest rakiju nego sa šećerom.
Pogotovo ove godine, koja je bila obilno sunčana, mislim da nemate nikavih razloga da dodajete šećer (osim financijskih, 1 kg šećera dodanog u kominu daje, ugrubo preračunato, 1 litru rakije više).
Ako se ipak odlučite da pravite lozovaču za prodaju, i da dodate šećer, onda morate voditi računa o dve stvari:

1. to neće više biti lozovača već "lozovača", ali to krijte od potencijalnih kupaca i
2. izmerite količinu šećera u grožđu da se ne desi da preterate sa šećerom jer će vam komina teško previrati, a moguće čak i potpuno stati sa vrenjem,a biće još slatka. Vi možete, u principu, dodati šeera koliko vam god volja, ali morate voditi računa o njegovoj koncentraciji u komini, i tu koncentraciju podešavati tako da razređujete vodom. U svakom slučaju ja vam preporučujem da ne idete preko 200 g šećera po litri, a bolje je još manje, recimo 180 g/l.

[alambik]

Čitam ponovo ovo što sam napisao i shvatam da za jednog potpunog početnika može poslednja rečenica biti zbunjujuća, to jest navesti ga na krivi zaključak. Rekao sam najviše 200g po litri, ili još bolje nešto manje, i pri tome mislim na ukupan šećer.
Dakle, da ne bude zabune: nikako ne smete dodati 200 grama po litri, nego dopuniti do te koncetracije. Dakako, ako u moštu već nemate toliko što zavisi od sorte grožđa, agrotehnike i, najvažnije, količine sunačanih sati. Iz ovog proizlazi da je vrlo moguće da vi ove godine u vašem grožđu, u bistrom soku od vašeg grožđa, već imate tih 200 grama po litri pa u tom slučaju sav eventualni šećer koji hočete dodati morati dodati kao 20% otopinu šećera (otopite 1 kg šećera u nešto vode i onda dolije toliko vode da bude ukupno 5 litara.
Naravno, šećer nije preporučljivo samo otopiti u (hladnoj) vodi već ga treba i invertovati,što znači da saharozu (kristal šećer) treba prevesti u proste šećere (dekstrozu i fruktozu) a to se radi tako da ovu gore opisanu otopinu zakiselite sa mali, recimo, limunske kiseline (može i sumporne) i stavite na vatru da 10-15 minuta kuva na temperaturu tek ispod tačke ključanja.

[DarzaJ]

Alambik, vidim da imaš osim znanja i volju da pomogneš pa evo imam i ja pitanje. Prošle godine sam prvi put pravio vino i na nagovor susjeda, nakon prešanja grođža uzeo sam isprešano grožđe i stavio u jednu kacu od 100 lit, napunio do vrha vodom i u njoj otopio određenu količinu šećera (ne znam točno koliko je bilo šećera).
Nakon što je komina odradila kod toga susjeda sam i ispekao rakiju (oko 21 grad). Ja sam osobno popio 2-3 čašice i nije mi se činila baš tako loša (pitka, jaka i miris na lozu). Ostatak su popili drugi i nitko nije dao primjedbu na kvalitet rakije. Moje je pitanje da li je u redu praviti rakiju kako sam gore naveo ili je to nešto što baš nije u redu.
Pozdrav.

[alambik]

Alambik, vidim da imaš osim znanja i volju da pomogneš pa evo imam i ja pitanje. Prošle godine sam prvi put pravio vino i na nagovor susjeda, nakon prešanja grođža uzeo sam isprešano grožđe i stavio u jednu kacu od 100 lit, napunio do vrha vodom i u njoj otopio određenu količinu šećera (ne znam točno koliko je bilo šećera).
Nakon što je komina odradila kod toga susjeda sam i ispekao rakiju (oko 21 grad). Ja sam osobno popio 2-3 čašice i nije mi se činila baš tako loša (pitka, jaka i miris na lozu). Ostatak su popili drugi i nitko nije dao primjedbu na kvalitet rakije. Moje je pitanje da li je u redu praviti rakiju kako sam gore naveo ili je to nešto što baš nije u redu.
Pozdrav.

Potpuno je u redu, zašto ne bi bilo.
U Italiji suše kominu nakon prešanja i onda je stavljaju u kapak destilacionog kazana, a u kazan sam neutralni alkohol koji tako redestilišu preko te komine i to zovu grappa.
Ovo što ste vi napravili kod nas se zove komovica, jedino, čini mi se, ako biste hteli da na etiketu stavite da je komovica, ne bi smeo šećer da se dodaje.
A koliko bi dobili bez šećera?
Jako, jako malo ali se kvaliteti ove dve komovice ne bi mogli porediti.
To što ste vi dodali šećer mogli ste i da ga ne dodajete nego naknadno, kad komina bez šećera provri, da je ojačate neutralnim špiritom. Efekat bi bio isti.
Veoma sličan efekat imali biste da ste sve radili bez šećera i kad dobijete pravu komovicu da je mešate sa neutralnim alkoholom.
Ovo je još jednostavnije.

[tenamar]

Poštovani!
Pošto nemam namjeru otakati vino, samo ću peći rakiju, koliko šećera moram staviti u drop, i moram li ikako?
Početnik sam i nemam mnogo iskustva sa ovim poslovima, pa vas molim da mi pomognete.

Ako sam dobro shvatio pitanje vi nećete otakati mošt (slatki sok, zbunilo me ovo "neću otakati vino"), nego ćete od grožđa napraviti kominu za destilaciju lozovače.
Ako rakija nije za prodaju nemojte stavljati nimalo šećera! (nadam se da će svi shvatiti da je ovo bila mala i neukusna šala sa moje strane).
Dakle, po definiciji, komina bez dodatka šećera mora, u teoriji, uvek dati bolji krajnji rezultat, to jest rakiju nego sa šećerom.
Pogotovo ove godine, koja je bila obilno sunčana, mislim da nemate nikavih razloga da dodajete šećer (osim financijskih, 1 kg šećera dodanog u kominu daje, ugrubo preračunato, 1 litru rakije više).
Ako se ipak odlučite da pravite lozovaču za prodaju, i da dodate šećer, onda morate voditi računa o dve stvari:
1. to neće više biti lozovača već "lozovača", ali to krijte od potencijalnih kupaca i
2. izmerite količinu šećera u grožđu da se ne desi da preterate sa šećerom jer će vam komina teško previrati, a moguće čak i potpuno stati sa vrenjem,a biće još slatka. Vi možete, u principu, dodati šeera koliko vam god volja, ali morate voditi računa o njegovoj koncentraciji u komini, i tu koncentraciju podešavati tako da razređujete vodom. U svakom slučaju ja vam preporučujem da ne idete preko 200 g šećera po litri, a bolje je još manje, recimo 180 g/l.

Poštovanje Alambik!
U nedelju 02.09.2007. smo ubrali oko 850 kg grožđa, i  isti dan uveče smo ga prešali.
Slader je bio 18 gradi. Ugrijali smo vodu i u tako ugrijanu stavili 40 kg šećera.
U utorak 05.09. drop je vrio kao lud.
Na današnji dan, kada Vam šaljem ovu poruku, još uvijek vrije, samo mnogo manjim intenzitetom.
Svakodnevno ga miješamo (3-4 puta na dan).
Interesira me kada bi bilo najbolje pristupiti pečenju rakije, i jesam li usuo puno šećera s obzirom da nemam namjeru prodavati rakiju, nego samo prijateljima pokloniti.
Neki kažu da kada drop prestane vriti, da mošt ispliva na površinu i da se tada može pristupiti pečenju, to je nekih 15-tak dana od dana kada ga prešaš.
Još jedno pitanje. Šta ti misliš o načinu pečenja rakije, kada se rakija ,koja izlazi iz kazana pušta kroz vodu.
Navodno tom metodom se iz rakije odstranjuje metilalkohol.

Pozdrav tenamar!

[alambik]

Hajde prvo da napravimo jedan odokativni (grubi) račun:

850 kg grožđa može da sadrži 850x0,75=637,5 litara grožđanog soka i u tom soku ima 637,5x0,18=114,75 kg šećera.
Vi ste dodali još 40 kg tako da ukupno imate 114,75+40=154,75 kg šećera.
Zaokružićemo na 150 kilograma.
Kad sav taj šećer provri daje 150x0.51=76,5 kg etanola što je oko 91 litra.
Ovo neka vam bude orijetir kad budete pekli rakiju. Dakle, računajte da u komini imate oko 90 litara špirita. Ako nećete prepicati, i ako pređete na patoku kad ste uhvatili, na primer, 120 litara 50% rakije, znajte da u patoci imate još čak 30 litara zaostalog špirita!
Ja bih to prepekao. prvi put terate do kraja, to jest dok jačina ne padne ispod 5%, a drugi put fina destilacija, i kad pređete na patoku videćete da, po računu, i nema više puno špirita  u patoci (naravno, morate znati da tih 90 litara nikad ne možete izvući, uvek će biti gubitaka).

Komina poslije glavnog vrenja ima još period doviranja. On ponekad može dugo potrajati (zavisi od mnogih faktora, a kod vas je sada, s obzirom da je malo zahladilo, od važnosti i pad temperature noću koja može doviranje jako odužiti).
Komina je prevrela kad u njoj nema više šećera koji može vreti.
Evo jedan savet za određivanje kad je komina završila sa vrenjem koji ja redovno primenjujem, a koji nećete naći nigde u literaturi: probajte kom.
Izvadite malo tečnog dela komina (vina), ako je baš jako mutan, a vi ste baš jako gadljivi, profiltrirajte ga, i probajte. Ako još sladi na jeziku komina nije završila vrenje (bez obzira da li još dovire ili je vrenje potpuno zaustavljeno).
Ako je ono što probate suvo vino, destilišite odmah.
Ovo što kažete da neki kažu da je vrenje završeno kad se čvrsti delovi komine podignu, jednostavno rečeno, nije tačno. Upravo obrnuto: tokom vrenja ugljeni dioksid koji izlazi iz kace stalno podiže i suši čvrste delove i tako stvara jedan čep na vrhu koji kao da lebdi iznad tečnog dela komine. Kad vrenje završi, i kad više plin ne izlazi iz kace, ovaj čep sedne malo nazad, malo više potone u kominu.
Na kraju vrenja je komina vrlo osetljiva na infekciju sirćetnom kiselinom. Zato vam ne savetujem da kominu više mešate. Neka se stvori taj čep (krovina) jer će ona zaustaviti bakterije (ako već nije kasno za to). Najčešće sama krovina prokisne, ali komina ispod ostaje zdrava. Kad budete destilisali pažljivo skinite kominu i bacite je. U njoj i tako, praktično, nema ništa osim malo sirćetne kiseline.
To za destilaciju preko čaše sa vodom ja jesam puno puta čuo, ali mi je nepoznato. U šta jesam potpuno siguran je da to nema nikave veze sa metanolom. Metanol nije teži od etanola pa n može u takvoj čaši da pada na dno. Možda mogu viši alkoholi a oni daju onaj tipični patočni miris rakiji.
Sve u svemu ne čini mi se to sa čašom da ima velikog smisla.
Srećno, i kad završite posao javite se ovde sa rezultatima.

[tenamar]

Hvala na savjetima alambik!
Kada završim svakako ću ti javiti rezultate.

Pozdrav!

[bego]

Ukratko, ako sam dobro shvatio, na kom se nasipa voda i ceka da provrije, a provrila je kada vise nije slatka i onda se destilira. Zanima me posto cu i ja ove godine prvi puta pokusati ispeci komovicu. Imam oko 100 kg tropa ili koma. Koliko vode da na to dosipam i dali da zatvorim posudu kada to napravim? Koliko dobijem rakije, ako ne stavim nista secera? A ako bi stavljao secer koliko maksimalno da stavim na tu kolicinu za kucnu upotrebu?

[alambik]

Ukratko, ako sam dobro shvatio, na kom se nasipa voda i ceka da provrije, a provrila je kada vise nije slatka i onda se destilira. Zanima me posto cu i ja ove godine prvi puta pokusati ispeci komovicu. Imam oko 100 kg tropa ili koma. Koliko vode da na to dosipam i dali da zatvorim posudu kada to napravim? Koliko dobijem rakije, ako ne stavim nista secera? A ako bi stavljao secer koliko maksimalno da stavim na tu kolicinu za kucnu upotrebu?

Dobro ste shvatili bit a na konkretna pitanja, bojim se, nemam konkretnog odgovora.
Nije mi jasno, kao prvo, mislite li iz tog grožđa otakati mošt za vino ili ne. Ako ne onda je to sasvim drugačija priča. Onda ne pravite komovicu nego lozovaču. U tom slučaju nemojte dodavati šećera jer ćete dobiti daleko kvalitetniju lozovaču.
A koliko ćete dobiti?  Pa ovako, vrlo gruba procena bi bila, između 10 i 12 litara, ako budete prepicali. Bez prepeka 5-7 litara plus dosta patoke.
Ako nije to pitanje, nego vi mislite prvo ocediti mošt da biste pravili vino a od ostatka praviti komovicu, onda vam ne znam reći koliko ćete dobiti bez šećera. U svakom slučaju toliko malo da je pitanje da li se celi posao uopste isplati (zato što je to malo grožđa). Morate nekako doći do podatka koliko je šećera zaostalo u komu a mene ne bi iznenadilo da ne dobijete više od 1 do 1,5 litre. 2 litre su već fantazija.
Dakle, ili to nemojte raditi ili ipak ojačajte kom sa šećerom (do ukupne koncentracije od 180 grama šećera na litru tečnog dela koma).
Bure možete zatvoriti ili vreti na tradicionalni način, otvoreno. U drugom slučaju mešajte kominu sve dok je vrenje burno (glavno vrenje), a posle toga ne mešajte više nego pustite da se napravi krovina.
Bolji je drugi način, dakle vrenje u zatvorenom buretu. U tom slučaju morate imati "vodeni ključ" jer bure, naravno, ne sme biti potpuno zatvoreno jer ugljeni dioksid mora moći izaći. Osim toga vodu koju dodajete (a ovo važi i za otvoreno vrenje jedino je za otvoreno još važnije) dodajte, po mogućnosti, sa tuš baterijom da bude što bogatija kiseonikom. Kvaščeva kultura, kad se razmonožava, koristi ogromne količine kisionika i vrlo često zbog nedostka istog vrenje staje jer nema više razmnožavanja kvasca, a nema ga jer nema kiseonika.
Inače, vode treba dodati toliko da (suva) komina ogrezne u vodi.